AIRTON SENA: Četvrt veka od nesreće u Imoli

Nije mali broj legendi koje započinju svoj život na mestima koje su oličenje suprotnog smisla – grobljima, ali je Airton Sena postao jedna i pre nego što ga je na groblju Morumbi u Sao Paolu ispratilo više od milion ljudi.

Činjenica je da bi Sena pre ili kasnije pretvorio svoju životnu priču u legendu i da nije tragično nastradao, koja bi sadržavala mnogo više trofeja i rekorda i nesagledivo manje tuge. Ona je na onaj čudan način uveličana zamrznutim trenutkom u kakvom ostaju svi oni koji svoj život završe prerano i ostanu u sećanju večito mladi i spremni za novi pokret ka velikim dostignućima.

Formula 1: Zašto sada kažeš Hamilton, a misliš na Fanđa?

Četvrt veka je prošlo od njegove pogibije na trci u Imoli, a pitanja o tome kako bi danas izgledala Formula 1 da se nesreća nije dogodila i dalje ne prestaju. Njegova smrt je ovaj sport uzdrmala do samih temelja iz čega su se kasnije izrodile mnoge promene, ali i neki šampioni drugačije vrste nego što je bio sam Airton Sena.

Mnogi i danas tvrde da je nesreća mogla da bude izbegnuta, pogotovo posle događaja koji su joj prethodili. Velika nagrada San Marina je i pre trke već postala mesto tragedije jer je, samo dan ranije pošto je Rubens Barikelo imao strašan sudar, život na treningu izgubio Roland Racenberger. Prema italijanskim propisima, sportski događaj se odlaže u slučaju smrti nekog od učesnika, ali je na neki čudan način donešena odluka da se trka ipak održi, jer je Racenberger preminuo u bolnici, a ne na stazi.

Sena je udario u zid samo nekoliko krugova posle početka trke

Posle samo nekoliko krugova na stazi Enco i Dino Ferari, Airton Sena je izgubio kontrolu nad vozilom u krivini Tamburelo i udario u zid. Ustanovljeno je da se to dogodilo pri brzini od 310 kilometara na sat, ali da je u trenutku udarca uspeo da uspori brzinu bolida za skoro sto kilometara na sat. Mnogo je onih koji na osnovu tadašnjeg stanja stvari u Formuli 1, kao i preimućstva koje je sticao Vilijams, veruju da bi Sena osim te sezone, osvajao šampionat još nekoliko puta.

To se nikada neće saznati, međutim, kao i u nekim drugim sličnim tragičnim pričama, tek nečije stradanje dovede do izvršenja neophodnih promena. Posle pogibije legendarnog Brazilca, više nijedan vozač Formule 1 nije nastradao za volanom bolida. Mnogo veća sigurnost u takmičenju je smao jedna od njegovih zaostavština ovom sportu.

Najčešće se spominju dve teorije u vezi sa nesrećom

Među mnogim teorijama o razlozima nesreće, dve najčešće spominjane su one o neispravnom upravljaču i o smanjenom pritisku u gumama zbog sporog kretanja iza sigurnosnog vozila koje se našlo na stazi zbog prethodnog sudara Pedra Lamija i Džej Džej Lehta.

Fernando Alonso – poslednji krug u Abu Dabiju

Airton Sena je debi imao u svojoj zemlji 1984. godine. Vozeći za Toleman, Lotus, Meklaren i Vilijams, u karijeri je učestvovao na 161 trci, 81 put se peo na postolje, od čega četrdeset i jednom na najviši stepenik. Šampion je bio 1988, 1990 i 1991. godine. Tek dvanaest godina posle njegove smrti Mihael Šumaher je oborio njegov rekord po broju pol pozicija (65). Brazilac je bio posebno vešt u vožnji u uslovima lošeg vremena i kiše, zbog čega mnogi i danas smatraju da on ima ekskluzivno pravo na nadimak ,,kišni čovek“, a ne Mihael Šumaher.

Nesreća u Imoli je pored one koja se dogodila na Velikoj nagradi Belgije 1960. godine, jedini je slučaj kada su na jednom događaju Formule 1 poginula dvojica vozača. Samo jedan od njih je postao legenda za sva vremena.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime