Andrea Pirlo – Maestro kada to nije bilo lako!

Romantika je prevaziđena stvar. Barem tako kažu. Mora se biti snažan, auto mora biti najbrži moguć, telefon što veći, kompjuter izuzetno skup... Slična stvar je i u sportu.

Romantika je prevaziđena stvar. Barem tako kažu. Mora se biti snažan, auto mora biti najbrži moguć, telefon što veći, kompjuter izuzetno skup… Slična stvar je i u sportu. Sve je teže igrati fudbal bez ozbiljnih fizičkih predispozicija.Kod njega je znanje uvek bilo prioritet.

Rođen je na obroncima Alpa, u Breši, a kažu ljudi koji su bili da je to jedan divan grad. Odrastao je u obližnjem gradiću Flero, gde je i počeo da se bavi fudbalom. Naravno, to je brzo prerastao, a kako mu je Breša bila najbliža, tamo je nastavio karijeru.

Breša gostuje Karpiju, mogu li do iznenađenja?

Najznačajniji čovek na početku njegove karijere je bio Mirčea Lučesku. Trener kog znamo iz Bešiktaša, Šahtjora ili Zenita je bio trener Breše sredinom devedesetih. Tada je šesnaestogodišnji Andrea debitovao u Seriji A. Početne sezone karijere je proveo mnogo ofanzivnije, bio je ofanzivni vezni igrač ili čak drugi napadač. Breša je ispala iz lige u sezoni u kojoj nije igrao ali je u narednoj, sa njim u timu, ušla ponovo u Seriju A. Odlična sezona je bila iza njeg i ponovo je verovao Mirčea Lučesku. Odveo ga je u Inter, iako je još tada delovalo da krhki mladić neće moći da parira profesionalcima u duel igri.

Inter, koliko se to često puta dešavalo, pravi ogromnu grešku. Pirlo nije uspeo da se izbori za mesto u timu pa je poslat na pozajmicu u Ređijanu. Tamo je bio fantastičan. Ali, ni naredne godine nije dobio šansu. I pozajmljen je svom klubu, Breši. Tada je tokom drugog dela sezone ispunio svoj dečački san. Roberto Bađo je tih dana bio ofanzivni vezista Breše a to je nateralo Karla Maconea da Andreu Pirla vrati u defanzivni deo veznog reda. Iako nikada nije bio defanzivac, a često delovao nezainteresovano za odbranu, tek je tu stvarno počeo da prikazuje magiju.

A tu su i ostali mečevi Serije B koji se igraju za vikend!

’’Volim da mislim da sam direktor, kako na terenu tako i u životu.’’ – rekao je Andrea jednom prilikom. A nova pozicija mu je upravo to dozvoljavala. Da bude iza dešavanja, da pomno prati sve što se dešava na terenu i da u trenutku reaguje svojom dugom lopto koja sasvim sigurno završava tamo gde treba. Kažu da je bio veoma slab u igranju video igrica u karantinu a razlog za to možda leži u tome što je on video igricu igrao na terenu.

O njegovoj ljubavi prema PlejStejšnu se zna mnogo. Na svim mogućim gostovanjima, u svakoj mogućoj hotelskoj sobi, čak i tokom Svetskog prvenstva koje je osvojio, igrao je igrice. Kažu da nije bio naročito dobar, ili su ostali bili bolji, ili su nas lagali samo da bi mu našli bar neku manu. Možda je neka četvrta stvar u pitanju, možda je umeo da promeni stranu dugom loptom bolje nego igrica?

Ipak, nije se ljutio na taj uređaj. Kako je rekao ’’PlayStation je najbolji izum čovečanstva!’’. To je dovoljno da se pokaže ljubav.

Nekoliko derbija u narednom kolu Serije A te čeka!

Inter je napustio u leto 2001. Tada je prodat najvećem rivalu u jednom od najčudnijih transfera ikada. Pored para, u toj razmeni su učestvovala čak šestorica igrača. Na jednu stranu su prešli Pirlo, Broki i Bogani dok se Inter ’’pojačao’’ Draženom Brnčićem, Đinestrom i Đuliempietrom. U najmanju ruku je to bila čudna odluka. Italijanski mediji su kasnije često ovaj transfer predstavljali kao primer nečega spornog jer su navodno oba tima prikazivala finansijski dobitak nakon razmena.

U Milan je stigao da bi obuo kopačke Demetrija Albertinija. Danas se čini da nisu mogli bolje da prođu, ni Pirlo ni Milan. Nastavio je da igra kao ’’deep-laying’’ plejmejker. Anćelotijeva formacija koju često nazivaju ’’jelka’’ je bila idealna za to. Vezni red u kom su bili Sedorf, Gatuzo i Ambrozini je dobio ogromno pojačanje, iako nije tako delovalo. Ušunjao se nekako između njih i igrao ono što ume. Dirigovao igrom, vodio ekipu, usmeravao kreirao ali nije ulazio u završnicu napada. Sedorf je uglavnom bio ofanzivniji od njega, imao je uvek i razoran šut a napred je stalno bio jedan čovek koji je klasični ofanzivni vezni. Milanu toga nije manjkalo, kroz sezone su se smenjivali Rivaldo, Rui Košta, Kaka…

Inter će dočekati Atalantu i nastaviti borbu za vrh!

Već u drugoj sezoni u klubu je pokazao kako će to u budućnosti izgledati. Imao je najviše vremena loptu u svom posedu, najviše preciznih paseva i najviše pokušanih paseva. Ta sezona je pokazala, na mini uzorku, kako će izgledati njegova karijera.

Najteži trenutak u profesionalnoj karijeri mu je bio Istanbul. Tada se nije osećao kao čovek, izgubili su dobijen meč i nije bio siguran da će ponovo imati šansu da osvoji takav trofej. Ipak, nije dugo čekao.

Uspehe iz mlađih reprezentativnih kategorija je nastavio  u seniorskoj konkurenciji. Kao mladić je nosio desetku na dresu i kao ofanzivni vezista postao najbolji strelac i najbolji igrač Evropskog prvenstva za igrače do 21 godine. Za reprezentaciju je debitovao sa 23 godine a 2006. je bio deo tima koji je u Nemačkoj osvojio Svetsko prvenstvo.

A Milan u narednom kolu gostuju u Napulju!

’’Koračao sam ka lopti, pogledao u nebo i zatražio pomoć jer ako Bog postoji, on sigurno nije Francuz.’’

Ovim rečima je Andrea Pirlo opisao svoj gol u penal seriji, jedan od golova koji su njegovoj državi doneli svetsku titulu. Zbog nje nije bio uzbuđen, što pokazuje i naredni citat.

’’Nisam osećao nikakav pritisak. Taj dan, nedelju 9. jul, proveo sam kao i bilo koji drugi. Spavao sam i igrao igrice, uveče sam otišao i osvojio Svetsko prvenstvo.’’

Usledio je povratak u Milan, gde je naredna sezona bila odlična. Odigrao je 52 meča u toj sezoni i na kraju nje stigao do pehara Lige šampione. Bio je i asistent prvog Inzagijevog gola u Atini, gola za pobedu nad Liverpulom. Čini se da je tu izvučen maksimum kluba.

A kvote na italijanske timove u Evrope? Tu su!

Od tada Milan ne liči na sebe. Kao jedan od najboljih igrača na svetu je 2009. iz kluba otišao Kaka. Istog leta je Anćeloti napustio Milan a Pirlo, iako je stiglo nekoliko ponuda, između ostalog i jedna Barselonina, nije dobio dozvolu da ode. Bio je poražen, ali mu je obećano da će biti ključna figura u timu.

To se nije desilo a dolaskom Masimilijana Alegrija je pao u drugi plan. Nije se uklapao u trenerske zamisli pa je na kraju sezone u kojoj je osvojio drugu titulu kao slobodan igrač prešao u Juventus. To je bila poslednja titula Milana. Juventus je naredne sezone osvojio prvu u nizu koji još uvek traje.

Sa Juventusom je četiri puta bio prvak. Pored fudbalskog umeća je tu postalo očigledno koliko jedan po njegovim rečima ’’prosečno ružan’’ čovek može da bude markantan na terenu. Puštena kosa, neobavezna brada i šmekerski pogled su bili dovoljni da se o Pirlu ne priča više samo kao o fudbaleru već i o simbolu nečega potpuno drugačijeg. Iako je godinama bio tu, prisutan i kvalitetan, u žižu javnosti je stigao neočekivano.

Milan će u narednom kolu Lige Evrope dočekati Austriju iz Beča!

Svi su želeli da budu kao Pirlo, nekako se to poklopilo sa onim trendom puštanja brada, svi su, naravno, želeli da imaju svoju vinariju na obroncima italijanskih planina i da degustiraju vino kada požele. Delovao je kao hedonista, kao čovek koji ne pripada modernom fudbalu. Čak i kada je bio najbolji na terenu izgledalo je kao da mu je to hobi a da živi od uživanja u životu. Nikada nije bio najbrži ili najborbeniji, svi znate za čuveni snimak kada uopšte ne čuva prvu stativu prilikom kornera, ali je uspeo da izgradi kult. Andrea Pirlo je uspeo da bude kul. To je nekada bitnije.

Razvio je u Juventusu partnerstvo sa Markiziom i Vidalom, započeo svoju odličnu saradnju sa Konteom za kog ima i reči hvale i strahopoštovanja, produbio svoja prijateljstva sa Kjelinijem, Bufonom i ostalim reprezentativcima. Kao što je nekada bio omiljen u svlačionici Milana, uglavnom svog svojih skečeva i smicalica na račun Đenara Gatuza, tako je i sada ovde uspeo da postane lider. Jer, ko ne bi slušao šta mu Pirlo priča?

Odlaskom u MLS je postao najplaćeniji Italijan sve do Peleovog prelaska u Kinu. Tamo je proveo tri sezone, ali fudbalski učinci nisu toliko bitni. Otišao je u Ameriku da bi sport postao popularniji i da bi Evropljani pratili fudbal sa tog kontinenta. Uspostavio je partnerstvo sa Davidom Viljom i to je bilo atraktivno čak i fudbali na ovoj strani bare.

Da li će Italijani biti bolji od Šveđana?

Pre nekoliko dana je otišao u penziju. Nismo sigurni da će u njoj moći da uživa više nego što je uživao tokom igranja fudbala. Sada mu preostaje da se posveti pravljenju vina, drugoj od svojih ljubavi. Meni je teško da ga zamislim u fudbalu ponovo, bilo kao trenera bilo kao sportskog direktora. Jednostavno, on je božanstvo, nije on za takve poslove.

Tekst o jednom od najboljih italijanskih fudbalera ovog veka ćemo zaključiti sa dva citata. Prvi je deo Johana Krojfa koji je rekao ’’Pirlo može da natera svoje noge da rade šta god poželi. Zato je genije.’’ a drugu rečenicu je izjavio Marčelo Lipi. ’’On je tihi lider. Priča svojim nogama.’’