Bitka za Santjago: Rat Čilea i Italije, novinari, zemljotres i crveni kartoni!

Čile. Santjago, glavni grad. Južna Amerika i Mundijal. Davna 1962. Nije ova borba trajala samo 90 minuta tokom kojih su na terenu bili igrači Čilea i Italije. Sve je bilo mnogo ozbiljnije i kompleksnije. Ovo je priča o ’’najodvratnijoj fudbalskoj predstavi u istoriji’’.

Citat koji smo upotrebili je delo Dejvida Kolmena, novinara BBC-ija. Čovek koji je pratio 6 Svetskih prvenstava i 11 Olimpijskih igara bio je u šoku. Blago rečeno. Šokiralo ga je samo ono što se desilo tog drugog juna 1962. godine. Santjago je bio centar sveta, povod nije bio lep.

Kompletna priča oko organizacije Mundijala u Čileu krenula je od bojkota. Južnoamerikanci su već jednom odbili da nastupe na Svetskom prvenstvu. Urugvaj i Argentina nisu želeli da igraju u Francuskoj 1938. godine. Plan je bio, ili su bar oni mislili, da se turnir održava naizmenično.

ČETIRI REČI – LUIS NAZARIO DE LIMA!

Kako su dva od tri turnira pre rata i dva od prva tri turnira posle rata bili u Evropi, pravilo nije poštovano. Zato je, da bi se strasti smirile, Čile dobio organizaciju Svetskog prvenstva. Nakon ucena i pretnji da reprezentacije sa njihovog kontinenta neće igrati ipak su nekako pobedili.

Pored Čilea kandidovali su se i Argentinci. Iako je tamo situacija bila značajno povoljnija, uz mnogo bolju infrastrukturu, odlučeno je da se ne igra tamo. Postoje neke teorije da je to urađeno kako Argentinci ne bi postali prvi favoriti turnira jer su svakako bili bliži tituli od Čileanaca.

Ovako je napravljeno kompromisno rešenje. Ubrzo su krenule nove glavobolje, kada je dve godine pre održavanja turnira zabeležen najjači zemljotres u istoriji merenja. Zabeleženo je 9 stepeni po Rihterovoj skali a šteta je bila ogromna. Udari su pogodili Južnu Ameriku, Havaje, Australiju i Okeaniju.

Bilo je ljudskih žrtava ali i uništenih stadiona. Čile se našao u nezgodnoj situaciji. Finansijska situacija nije bila sjajna, stadioni nisu bili spremni a zemlja je bila u haosu. Ipak, na vreme su osposobili četiri od osam planiranih objekata. Igralo se u četiri grada, jednom na krajnjem severu i tri u centralnom delu države.

KLADI SE NA SVE MEČEVE SVETSKOG PRVENSTVA!

Sada je bilo vreme da se Evropljani žale. Nije im se sviđao izbor lokacije ali ni stanje u kom su se nalazili objekti. Stvari su na kraju legle na svoje mesto i bilo je pravo vreme za Mundijal. Po kvalitetu verovatno najgori ikada održan.

Celokupan turnir su obeležili nasilje, crveni kartoni, tuče i defanzivna taktika. Golovi su padali ređe nego na prethodnim turnirima ali je zato grubih faulova bilo više. U moru udaraca izdvojili su se oni na meču domaćina Čilea i gostiju iz Italije. Atmosfera je bila zagrejana do maksimuma.

Uvertira pred ovaj meč je bila neverovatna. Delegacije evropskih selekcija nisu bile brojne ali su se u Čileu našla dvojica italijanskih novinara. Oni su izveštavali da je Santjago najsiromašniji grad na svetu, da Svetsko prvenstvo nije trebalo da bude održano tamo, da su sve žene na ulicama prostitutke.

Ozbiljan udarac za domaćina koji je bio zatečen ovakvim pisanjima. Manje više svi evropski mediji dobijali su tekstove sličnog sadržaja. Da je kvalitet infrastrukture i života ispod potrebnog nivoa. Italijani su probili tu granicu i postali su neprofesionalni.

KOJI BI DRES TI OBUKAO?

Čileanski mediji su uzvratili oštro, epitetima fašisti i narkomani, koji su bili upućeni na račun nekadašnje Musolinijeve reprezentacije. Povezivanje sa Benitom je bilo jako jer je njega fudbal zanimao. Ovo oko dopinga je bilo na račun igrača Intera koji su ranije bili deo jednog skandala sa drogom.

Ipak, pravi rat je počeo da se vodi tek na terenu. Tamo su Čileanci bili rešeni da igraju grubo i bez imalo obzira prema zvezdama koje su došle iz Italije. Utakmica koja ne zaslužuje da se naziva fudbalom je mogla da počne, pod posebnim pravilima.

Prvo isključenje na meču dobio je Đorđo Ferini, čovek koji je čitav život posvetio Torinu. On je brutalno startovao na Onorina Landu i isključen je već u sedmom minutu. Igru nije želeo da napusti pa je igrao sve do 12. minuta meča.

Tada su ga policijske snage izvele sa terena i utakmica je nastavljena. Sudija ovog meča je bio posebno zanimljivi Ken Aston, gospodin koji je u fudbalu napravio revoluciju. Pored toga što je (loše) sudio ovaj meč, on je zaslužan za izmišljanje žutih i crvenih kartona, po uzoru na svetla sa semafora!

KO JE NAJBLIŽI TITULI?

Prvo je isključio Ferinija ali je do kraja prvog dela igre isključio i Marija Davida. Italijan je pretrpeo jedan strašan udarac, pokušao je da se osveti, promašio i morao je van terena. Italijani su imali dva igrača manje a na terenu je i dalje bio čovek koji je ’’stvorio’’ drugi crveni karton, Leonel Sančez.

Sudija koji je ’’držao’’ aut liniju pored koje se to desio bio je Leo Goldstajn. Njegovo sudijsko umeće nije bilo u prvom planu, on je na Svetsko prvenstvo stigao na čudan način. Bio je sudija i sudio je mečeve u Americi. Ipak, na Mundijalu je bio jer je preživeo Holokaust i ovo je bila neka vrsta nagrade!

Pomenuti Sančez je nastavio da briljira pa je tako u jednom momentu slomio nos igraču Italije. Bio je to Umberto Mačio, nekadašnji reprezentativac Argentine koji je kasnije igrao za Italiju. Ni to nije bilo dovoljno za crveni karton Leonelu.

TRI TURNIRA, KROJF I ARGENTINA – FUDBAL!

Santjago, u kom se igrao ovaj meč, je ključao u tim trenucima. Dva igrača više, u meču koji odlučuje o prolasku dalje. Jednostavno, Čileanci su to morali da iskoriste. Uspeli su tek u poslednjih 20 minuta, golovima Ramireza i Tora.

Oba tima su savladala Švajcarsku, Italijani su izvukli bod protiv Zapadne Nemačke dok je Čile poražen. Ispostaviće se, bitka za Santjago je istovremeno bila i bitka za drugi krug.  Tamo su se našli Čileanci koji su stigli do polufinala a onda i savladali Jugoslaviju za treće mesto.

Pored lomljenja nosa, udarca pesnicom u facu i nogom u glavu, o čemu smo već pisali, ostatak meča je bio sličan. Malo manje brutalno, jer nije bilo konstantne tuče. Pljuvanja i vređanja jeste, čak i podmetanja nogu igraču koji protrčava. Poseban pik bio je na igračima iz Južne Amerike koji su igrali za Italiju.

SRBIJA JE U GRUPI E!

Priču su dodatno zakomplikovala dešavanja nakon samog meča. Pošto su Italijani drskošću iznenadili domaćine, koji su očekivali dosta lakše mete, do kraja turnira su morali da imaju obezbeđenje. Njihov kamp je bio strogo čuvan u strahu od neke nove osvete.

To nije sprečavalo čelnike čileanskog saveza da daju izjave. Gospodin Horhe Pika je tako sebi dao za pravo da objasni šta se desilo na meču. ’’Italijani su došli da povrede naše igrače i to se videlo. Mislim da su bili drogirani jer se inače ne bi onako ponašali’’, bile su njegove reči koje su bile jako daleko od istine.

Ken Aston je bio potpuno izgubljen tokom tih više od sto minuta ’’fudbala’’. Mnoge njegove odluke su bile sporne, u Italiji su se kritike nalazile na svakom ćošku. Najgore od svega je što je optužen za pad pod kanibalsku kulturu Čileanaca, čime su ponovo uvređeni domaćini Mundijala.

ARGENTINA, PERON, MENOTI I CRNE STATIVE!

Tekstu koji smo posvetili meču Čilea i Italije dodaćemo samo jedan detalj. Na istom mestu, u gradu Santjago, prestonici Čilea, igrao se polufinalni meč. Tada su na terenu bili Čile i Brazil a crveni karton je dobio najbolji igrač turnira.

Garinča je ranije poslat u svlačionicu iako je bio udaran tokom celog meča. Prilikom izlaska sa terena pogođen je predmetom sa tribina i razbijena mu je glava. O tome kako je učestvovao u finalu Svetskog prvenstva, morate čitati u nekom narednom tekstu. Brazil je postao šampion sa njim u timu.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime