Fudbal u Ligama petice: Poslednjih sedam godina

Promene koje fudbal doživljava su sve brže i intenzivnije, a zbog svoje eksponiranosti u medijima, one se najlakše uočavaju u najvećim i najkvalitetnijim takmičenjima, mada ništa manje nisu evidentne i u onima nešto manjeg značaja.

Fudbalske Lige petice su u tom slučaju kao lakmus-papir. Mnogo toga što fudbal ,,trpi“ poslednjih godina se može izmeriti uvidom u pet najjačih evropskih liga. Do podataka bilo koje vrste se najlakše dolazi, a mnogi od njih su veoma zanimljivi kako za proučavanje, tako i za izvlačenje različitih zaključaka.

Nisu među najboljih 10, ali ih Partizan pamti kao prve!

Za mnoge stvari je posebno značaj period od poslednjih nekoliko godina imajući u vidu veliki priliv novca u evropski fudbal, a za koji može da se kaže da je ,,neevropskog“ porekla.

Jedna od posledica je da se veliki broj klubova se u organizacionom smislu podigao na mnogo viši nivo. To nije moglo da prođe bez rezultata koji se, naravno, najbolje mere trofejima. Međutim, postoje određene razlike i među takmičenjima koja važe za najkvalitetnija na Starom kontinentu.

Pokušali smo da napravimo mali presek poslednjih sedam godina kada su u pitanju titule razdeljene između klubova u takozvanim Ligama petice. Neki podaci su veoma zanimljivi i u jednoj meri ukazuju na sličnosti i razlike između tih liga. Fudbal se igra na istom terenu, ali ni on nije svuda isti.

15 klubova je podelilo 35 trofeja!

U osvajanju 35 titula u poslednjih sedam godina u Ligama petice je učestvovalo ravno 15 klubova! Najviše šampiona u tom periodu je pozdravljeno u Engleskoj i Francuskoj – po četiri. Najmanje ih je bilo u Italiji i Nemačkoj (2), dok su u Španiji tri kluba dolazila do trofeja.

ITALIJANSKI FUDBAL: Dokle će Inter da nas nervira?

Ako bismo period skratili na pet godina, dobili bismo četiri kluba manje raspoređena na 25 trofeja.

Jedino pravo iznenađenje je napravio Lester koji je bio šampion Engleske u sezoni 2015/16. Ono što je uradio Monako prošle godine u Francuskoj se ne može porediti jer je razlika u ulaganjima prevelika, a i ambicije ekipa su bile potpuno različite. Tu je i titula koju je 2013/14 ugrabio Atletiko, ali i mera tog iznenađenja nije ni blizu onog koje su napravile Lisice.

Najviše ih je osvojio Juventus koji je neprikosnoven u Seriji a u poslednjih šest godina. Milan se sa setom seća sezone 2010/11 kada je posledji put bio šampion. Bajern je ,,vlasnik“ Bundeslige od 2013. godine, dok su Barselona i PSŽ osvojili po četiri titule.

Kreće Liga šampiona, šta kažete na pobedu Juventusa?

Samo u Engleskoj u tom periodu nije bilo nijedne odbrane titule. Moglo bi se reći da se na Ostrvu igrao najuzbudljiviji fudbal u tom smislu. Od tih 15 klubova, četiri su se popela i na krov Evrope, ali nijedan iz Italije ili Francuske.

Pep Gvardiola je osvojio sve što se moglo i u najvećem broju

Dvadeset trojica trenera se okitilo šampionskim odličjima. Najgramziviji su bili Masimilijano Alegri, Antonio Konte i Pep Gvardiola sa po četiri titule, s tim da je Španac osvojio i jedan trofej UEFA Lige šampiona!

Karlo Anćeloti je jedini osvajao trofeje sa ekipama iz sve tri zemlje u kojima je radio. Nacionalna prvenstva je osvajao sa PSŽ-om i Bajernom, a Ligu šampiona sa Realom. Bonus poen zbog tri trofeja sa tri kluba pišemo i Murinju. Posebni je bio prvak sa Realom i Čelsijem, a sa Mančester Junajtedom osvojio Ligu Evrope.

Ronaldo ponovo na Nejmara, ovoga puta u Ligi šampiona!

Serija A je obeležena dominacijom samo dvojce trenera – Alegrija i Kontea, dok ih je u Engleskoj i Španiji titule osvajalo čak šest. Bundesliga je dala četvoricu, a francuska liga petoricu pobednika sa klupe.

Kako sada stvari stoje, novi treneri šampioni mogu se dobiti najpre u Francuskoj (Emeri) i Španiji (Valverde). To se takođe može desiti i u Seriji A, ali su tu stvari zapetljanije.

Ako Napoli šokira Apenine i Maurisio Sari bi postao novo trenersko ime na listi, a njegov klub tek šesnaesta ekipa vlasnik jedne od poslednjih 40 titula!

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime