NEKAD KRALJ, SAD NEPOŽELJAN Hakan Šukur vozi taksi da bi preživeo

Iza Hakana Šukura je sjajna karijera i teška životna priča (FOTO: Gunnar Berning/Bongarts/Getty Images)

Novinari „Bilda“ pozvali su čoveka koji je bio „strah i trepet“ protivničkih golmana – u pitanju je Hakan Šukur. Priča za nevericu!

Šukur je legenda Galatasaraja, ostavio je trag i u Seriji A igrajući za Inter i Parmu… A gde je sad i šta radi „Bik sa Bosfora“?

Nemački magazin „Bild“ setio se bivšeg turskog fudbalera, koji je s reprezentacijom te države osvojio treće mesto na Mondijalu 2002.

– Dobar dan, gospodine Šukur.
– Zdravo, kako ste? (Hakan je počeo razgovor na nemačkom)
– Pa vi govorite nemački?
– Pomalo, ali bolje da pređemo na turski.
– U redu. Gde ste trenutno, gde smo vas našli?
– Upravo počinjem smenu, na poslu sam.
– Čuli smo da nema više vaše pekare, čime se sada bavite?
– Vozim za Uber, taksiram. Da, i prodajem knjige povremeno.

Tako je počeo razgovor s visokim špicem, koji nije u centru pažnje još od kad je otkriveno da ima svoju pekaru u Kaliforniji i da je napustio Tursku zbog sukoba s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom…

A sad – nema više ni pekaru, već taksira da preživi!

Da li vas ljudi prepoznaju kada uđu u taksi?

– Jednom je jedan putnik ušao u automobil i rekao – ja vas poznajem i voleo sam vas kao igrača, ali moraću da izađem; izvinite, ne želim da imam ništa s vama, a imam i još jednu zanimljivu priču… Pre pokušaja puča u Turskoj sreo sam jednog svog zemljaka, studenta, bio je sam na ulici. Tražio je da napravimo selfi, a kada se vratio u Tursku, vlasti su otkrile tu fotografiju u njegovom telefonu i uhapšen je odmah, te 14 meseci proveo iza rešetaka. Tamošnja vlast sve to radi namerno i vrlo brutalno. Žele da me izbrišu, žele da ne postojim – ispričao je Šukur.

Za Vas u Turskoj tvrde da ste državni neprijatelj?

– Da, ali ja sam neprijatelj Vlade, a ne države i turske nacije. Volim našu zemlju, našu zastavu. Neprijatelj sam pogrešne politike i stava čiji su ciljevi da nas odvoji od zapadne civilizacije. Ti političari učinili su mnogo zločina i plaše svih onih koji ih podsećaju na te zločine…

Bili ste član AKP-a, Erdoganove stranke?

– Partija me je pozvala jer je imala ideju da iskoristi… Pristao sam. Da nisam prihvatio taj poziv i ušao u politiku nikada ne bih znao kako stvari u Turskoj funkcionišu. Vidao sam mnogo korupcije, mnogo izveštaja o nekim vrlo lošim stvarima koje se rade… Onda sam podneo ostavku 2013. i tada je počeo moj pakao – otkrio je Šukur.

Erdogan vas je proglasio „personom non grata“. Optuženi ste da ste “gulenista” (pokret Fethulaha Gulena), terorista. Da li ste?

– Ne, nisam gulenista! Samo sam javno radi neke stvari koje su legalne u mojoj zemlji. Govorio sam o strašnim stvarima koje vlast radi, ali pošto se zovem Hakan Šukur bila je to idealna šansa za njih da počnu da zatrašuju ljude. Ako mogu tako sa Hakanom Šukurom, zašto ne bi mogli s bilo kim drugim? Stvar je bila jasna. Svi koji nisu želeli da misle kako Erdogan proglašavani su za izdajnike, teroriste. To ceo svet zna i niko ništa ne preduzima.

Šta se dogodilo nakon što se okrenuli leđa Erdoganu?

– Sve mi je uzeo: pravo na slobodu, pravo da govorim, pravo na rad… U Turskoj imam desetine miliona dolara, ali sve mi je zaplenjeno. Mog oca su oterali u zatvor – kazao je Šukur.

Turska je napravila zaokret u svojoj politici, to vas je nateralo da se povučete?

– Do 2013. je Turska bila cenjena u svetu, razvijala se po zapadnim standardima, a onda smo postali zemlja sa potpuno drugačijim fokusom. Ljudi su počeli da se kriju ili iza religije ili iza Ataturka. Ne stvara se ništa novo, a društvo koje ne proizvodi ništa novo, ne razvija se – odmiče od zapada, od sveta. Kada sam ušao u stranku, Turska je bila zemlja koja je ispunjavala mnoge standarde Evropske unije, dobijala puno novca od Evrope. Onda je Erdogan promenio pravac, okrenuo se Bliskom istoku umesto evropskim vrednostima. Sve je krenulo nizbrdo tada…

Koje biste Vi vrednosti voleli za vašu zemlju?

– Igrao sam širom sveta, imam puno prijatelja svuda… Bio sam u zemljama koje su se reformisale i počele da se razvijaju, a narod da živi bolje. Tako smo i mi trebali… U Turskoj političari se ponašaju neustavno, nema prostora za diskusiju. Postoji samo glas jednog čoveka i zajednice ljudi koja ga prati – otvoreno je ispričao nekadašnji turski as.

Mislite na Erdogana?

– Naravno, svako drugo mišeljenje u Turskoj apsolutno je neprihvatljivo. Ovde vam govorim o zemlji u kojoj možete biti uhapšeni zbog jednog ili dva tvita, nekoliko komentara. Zato sam ja ovde u Americi sa svojom porodicom.

Imate li kontakt sa Fethulahom Gulenom, on je takođe u Americi?

– Ne, živimo daleko jedan od drugog, ali to nema veze… Ako je Gulen ili neko drugi počinio zločin, to ne znači da smo zločinci moj otac ili ja. Moja porodica je socijaldemokratska. To nema veze sa Gulenovim političkim shvatanjima – rekao je Šukur.

Kada ste shvatili da u Turskoj više niste bezbedni?

– Čim sam se povukao iz partije, više nisam mogao da živim tamo. Na butik moje žene bacali su kamenje, moja deca su maltretirana na ulici. Dobio sam pretnje posle svake izjave koju sam dao… Morao sam da odem. Za početak, da bih mogao bez brige da pošaljem decu u školu. Čim sam otišao uhapsili su mi oca, a u zatvoru je oboleo od raka. Pustili su ga zbog toga, sada je u kućnom pritvoru. Majka takođe ima rak… Oboje su teško bolesni i imaju finansijskih poteškoća. Svako ko ima neke veze sa mnom ima mnogo problema u životu…

Kazali ste da vam je imovina zaplenjena…

– Imam pravo na svoju imovinu, to je potvrdio i Evropski sud pravde. Ničije vlasništvo ne može da se otuđi, ali u Turskoj nema vladavine prava tako da je sve uzalud. Čak ne mogu ni svoje stanove da izdajem, jer bi potencijalni stanari bili ugroženi. Tako sam završio na dnu, ne mogu da koristim pravo na svoj novac i nekretnine. Zato ovde radim ono što radim.

Nigde u svetu nemate nikakav novac?

– Ne. Sve sam uložio u Tursku, nisam hteo ni u kakve poreske rajeve. Zato sam ostao bez ičega, ništa mi nigde nije ostalo. Spreman sam onima koji tvrde da imam bogatstvo van svoje zemlje da sve to bogatsvo poklonim – jasan je Šukur.

Da li Erdogan koristi i sport kao instrument svoje politike i zašto niko od poznatih, velikih sportista ne podigne glas protiv vlasti?

– Da, fudbal u Turskoj nije autonoman, kao ni mnoge druge oblasti. Nema slobode. Sportisti su zastrašeni, usta su im zapušena. Odmah bi bili žestoko napadnuti kroz medije.

Šta treba da se dogodi da biste se vratili u svoju domovinu?

– Prvo, da bi se nešto promenilo moraš da se boriš da se to dogodi. Potrebna bi nam bila podrška velikih, uticajnih zemalja. Svi treba da se bore za demokratiju i slobodu, za vladavinu zakona i pravde. Evropa i svet bi morali to da podrže, na pošten način.

Za kraj, šta biste poručili Erdoganu?

– Da se vrati demokratiji i ljudskim pravima. Da bude neko ko brine o ljudima i njihovim pravima. Da bude predsednik kakav je Turskoj potreban. Mnogi ga prate i slušaju. Treba da širi mir. To su vrednosti koje treba da važe za ceo svet – zaključio je Šukur.

KARIJERA KAKVA SE SAMO POŽELETI MOŽE

S Galatasarajem 2000. godine osvojio je Kup UEFA, a dve godine kasnije u Japanu i Južnoj Koreji poveo svoju zemlju do najvećeg uspeha u istoriji – trećeg mesta na svetu.

Za državni tim odigrao je 112 utakmica i postigao 51 gol. Onih ligaških, njima se „ne zna broj“…

Sada Šukur, popularni Bik s Bosfora, umesto da uživa u mirnim penzionerskim danima i zarađenom – živi životom izbeglice. Nepravda…

Umesto u Real, iz Liverpula je otišao u Portsmut – pad iza kog je luda priča!

OBAVEZNO POGLEDAJTE Partizan – Virtus 99:81 | Ovacije za Đorđevića, atmosfera, izjave Volden, Jaramaz i Marković

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime