Gatuzo najavio: Rosoneri će igrati sa tri štopera! Šta očekivati od Rinovog Milana?

Gatuzo

Prašina je u ponedeljak podignuta, a ni u utorak se ne sleže. Đenaro Gatuzo je postavljen na mesto trenera Milana umesto otpuštenog Vinćenca Montele i već na konferenciji za novinare je imao obećanja za navijače.

„Mislim da ovaj tim može da igra jako dobro. Igraćemo sa tri igrača u odbrani. Imam odlične odnose sa Montelom, ali se u nekim stvarima razlikujemo. Mislim da moramo da budemo malo direktniji. Tri defanzivca i četiri igrača u veznom redu su „zaključani“, za napad ćemo još videti“, direktan je bio novi trener Rosonera.

Donedavni trener Pize – koju je uspeo da uvede u Seriju B, a potom iz nje i ispadne – je tako od starta bio jasan, obećavajući konkretan način igre. Imajući u vidu da je relativno neiskusan stručnjak, navijači Milana su dosta nesigurni po pitanju napretka ovog tima pod palicom popularnog Rina.

Ipak, Gatuzo deluje odlučan u nameri da Milan vrati na pravi put.

„Ovaj tim može više. Moramo da postanemo tim i da na teren izađemo kao tim. Moramo da pokrivamo ceo teren, da dokažemo da smo spremni da patimo i budemo ujedinjeni. Potreban nam je taj ratnički duh, ali to samo po sebi neće biti dovoljno.“

Reči klupske legenda u potpunosti imaju smisla, doduše, to je uvek lakši deo posla. Milanu je potreban trener koji će igrače držati „na vrhovima prstiju“, ne dozvoljavati im da se opuste. Ali, kako bi tim Milana mogao da izgleda u nastavku sezone?

Scenario 3-4-2-1

Ako već polazimo od onoga što nam je Gatuzo otkrio na prvoj konferenciji za medije, polovina „jednačine“ je već poznata. Na golu će naravno biti Đanluiđi Donaruma, dok će ispred njega biti trojica štopera. Leonardo Bonući, Alesio Romanjoli i Mateo Musaćio su očigledan izbor.

Kapiten Rosonera je ima dosta problema od dolaska iz Juventusa i Gatuzo će morati da ovaj tim dodatno izbalansira ne bi li Bonući u potpunosti iskoristio svoj kvalitet. Romanjoli pokazuje veliki potencijal već neko vreme, dok je Musaćio dovoljno iskusan da ovaj trio učini bedemom.

Vezni red će činiti četvorica igrača. Frank Kesi će najverovatnije biti jedan od dvojice centralnih vezista. Ovaj talentovani fudbaler iz Obale Slonovače je do sada pokazivao svoje predispozicije da uz pomoć atletskih i tehničkih sposobnosti bude koristan u oba pravca igre. Uz njega bi mogao da bude iskusni Lukas Bigljija. Argentinac u poslednje vreme nije bio potpuno spreman, pa je na njegovom mestu često igrao Rikardo Montolivo. Ipak, očigledno je da je Bigljija znatno bolje rešenje.

Na pozicijama krilnih bekova koji će imati zadatak da pokrivaju bokove trebalo bi očekivati Rikarda Rodrigeza na levoj i Ignacija Abatea na desnoj, bar za neko vreme. Švajcarac je konstantan ove sezone na levom boku, dok suprotna strana zadaje probleme. Andrea Konti je povredio ligamente kolena i neće ga biti barem do polovine marta, dok je Davide Kalabrija van terena zbog povrede zgloba.

I sada dolazimo do najzanimljivijeg dela terena. Gatuzo čini se još uvek ni sam ne zna kako će organizovati napad Milana, ali u formaciji 3-4-2-1 to bi moglo da bude najbolje za Hakana Čalhanoglua. Turčin se nije baš najbolje snašao u Montelinim stalnim menjanjima sistema, pozicija i stilovima igre – a nisu baš ni ostali igrači, kada smo već kod toga – pa bi jedno od dva mesta iza napadača trebalo da mu odgovara.

Čalhanoglu bi u toj formaciji dobio odličan prostor – ne bi previše morao da učestvuje u defanzivnoj igri tima, dok bi u napadu imao odrešene ruke. Uz njega bi u tom slučaju najverovatnije bio Suso. Španac je ove sezone pokazao da je vrlo važan za igru Rosonera i uz Čalhanoglua bi mogao da ponudi određeni balans, na sličan način kako to čine Eden Azar i Vilijan u Čelsiju, ili kao što su to Dušan Tadić i Filip Kostić radili u kvalifikacijama za Mundijal u dresu Srbije.

Poslednje mesto bilo bi za isturenog napadača. Montela je mnogo prostora davao Fabiju Boriniju i to na uštrb Andrea Silva. Kako Borini nije pokazao mnogo, za očekivati je da Gatuzo to mesto preda Portugalcu.

Scenario 3-4-1-2

U ovom, manje verovatnom scenariju, Gatuzo bi se opredelio za nešto ofanzivniji tim. Milan bi u ovom sistemu bio sličan formaciji 3-5-2 koju je toliko forsirao Montela.

Milan bi, pretpostavljamo, u tom slučaju u odbrani i veznom redu igrao onako kako je i opisano u prethodnom scenariju. Naravno, postoji tu još igrača, poput Lokatelija, koji bi mogli da uskoče na neko od pozicija, ali to bi verovatno više bilo do trenutne forme ili povreda određenih igrača.

Ali, kako bi Milan izgledao u poslednjoj trećini u ovoj formaciji? Na poziciji ofanzivnog veziste bi verovatno bio Čalhanoglu. Jednostavno, Turčin je prava „desetka“, ali mogao bi se voditi argument da bi mu 3-4-2-1 ipak više odgovarala. Kao jedan od dvojice polušpiceva, imao bi veću slobodu, dok bi u 3-4-1-2 verovatno morao više da doprinosi defanzivnoj igri.

Sa dva špica ispred sebe, Čalhanoglu ne bi mogao bude usmeren samo na ofanzivne zadatke, jer bi to značajno otežalo posao odbrambenim igračima. Ipak, u slučaju da bude jedini ofanzivni vezni na terenu, Gatuzo bi se u špicu mogao opredeliti za pomenute Susa i Silvu, ali i za Borinija.

Jedini argument u prilog Italijana jeste taj da ni na jednoj drugoj poziciji ne bi mogao da dođe do izražaja, mada je činjenica da za 847 minuta u Seriji A i dalje nije postigao gol. Stoga bi Silva i Suso trebalo da imaju prednost, a i Španac bi tako trebalo da bude bliže golu rivala, samim tim i veća opasnost.

No, da vidimo prvo koji potez će načiniti Rino. Timu su neke potrebne promene, a meč protiv Beneventa predstojećeg vikenda biće, prema rečima novog trenera, „finale Svetskog prvenstva“.