Luis Nazario de Lima Ronaldo

Ronaldo
YOKOHAMA - JUNE 30: Ronaldo of Brazil celebrates scoring the first goal past goalkeeper Oliver Kahn of Germany during the World Cup Final match played at the International Stadium Yokohama, Yokohama, Japan on June 30, 2002. Brazil won the match 2-0. (Photo by Stu Forster/Getty Images)

Biću iskren – ovo je jedan od najtežih zadataka. Fudbalski čarobnjaci su uvek u vrhu liste igrača o kojima ljubitelji fudbala vole da pričaju. Nabace dečački osmeh na lice i govore vrlo glasno i uzbuđeno, uglavnom u superlativima.

Međutim, kako opisati čoveka koji vam je prvo sećanje na Svetsko prvenstvo? Kako se izraziti, a da ne budete patetični? Uostalom, šta uopšte novo reći što niko drugi nije?
Razmišljanje o tome dovelo je do jednog jasnog zaključka – i on sam je nebrojeno puta ponavljao jedan isti dribling. Poenta je bila u tome što je svaki put bio nezaustavljiv.

BRAZIL – SA NEMCIMA U MISLIMA I DINAMITOM U NOGAMA

Luis Nazario de Lima Ronaldo bilo je prvo „dugometražno“ brazilsko ime koje je generacija rođena krajem prošlog veka naučila da izgovara sa maksimalnom pažnjom. Tako je bio odmeravan i svaki njegov potez, svako preskakanje lopte i svaka varka telom.

Prošlo je 16 godina od tog famoznog turnira, čitava decenija i po od njegovog mahanja desnim kažiprstom nakon postignutog gola, u stilu „rekao sam vam“. Tih 16 godina je jako dug period. Ma koliko brzo on proleteo, u tom periodu vidite još sijaset fudbalera, ovakvih ili onakvih, na hiljade utakmica koje povremeno liče jedna na drugu, a povremeno deluju kao priča za sebe.

I uprkos svemu tome, nikada ne vidite ništa slično njemu. Da, u međuvremenu se upoznate i sa nekim novim megazvezdama i mađioničarima sa loptom, ali on i dalje ostaje priča za sebe.

Ronaldo of Brazil stands before the assembled photographers lenses ahead of the1998 FIFA World Cup Group A match between the Brazil and Norway on 23 June 1998 played at the Velodrome Stadium in Marseilles, France. Norway went on to win 2-1. (Photo by Ben Radford/Getty Images)

Ne, neću upasti u zamku da ga upoređujem sa bilo kim pre ili posle njega. To i nije namera. Dovoljno je samo razjasniti da i pored svega što je došlo posle „debelog Zube“, njegova čarolija ostala je nedodirnuta.

Ronaldo je najava svega što će posle njega doći. On je simbol promena koje će zadesiti fudbal već za vreme njegove karijere, a nastaviti se dalje nakon što on ode u penziju – pre svega pojavom plejade neverovatnih fudbalera, nekih iz njegovog Brazila, nekih iz rivalske Argentine ili dalekog Portugala.

MUNDIJAL 50: SRAMOTA IZ HIHONA 1982.

Ronaldo je bio snažan poput najstamenijih štopera, brz poput vihornih krila sa tananim nožicama. Imao je dribling do tada neviđen na svetskoj sceni, moć da se uvek bori sa tri ili više protivničkih igrača. Umeo je i da „zakuca“ loptu glavom, da šutira podjednako snažno i precizno sa obe noge.

Verovatno najbolji opis čuvenog ‚‚R9″ koji sam ikada pročitao bio je tako kratak i jednostavan – igrao je kao krilo na poziciji klasičnog napadača. I uistinu, Ronaldo je, gde god primao loptu, uvek video pravu liniju koja je vodila ka protivničkom golu. I nije bilo zaustavljanja.

Dobro, ponekad bi i bilo vijuganja, čisto da se „namagarči“ protivnik, a prosečni navijač dobije sećanje za ceo život.

I sada, kada ste dobili podsećanje na sve vezano za Ronalda, setite se njegovih kolena. Setite se da je najbolje godine svoje karijere preležao po svakakvim krevetima i doktorima, a da je na Mundijal u Japan i Južnu Koreju stigao posle skoro trogodišnje pauze.

20 Jun 1998: A close-up of Ronaldo’s boots in the match between Brazil v Norway in the 1998 World Cup played in Marseille, France Mandatory Credit: Ben Radford /Allsport

Setite se i da su se kod njega razvili problemi sa određenim žlezdama koje su dosta učinile na polju Ronaldovih problema sa kilažom. Ma setite se samo da je imao napad noć pre finala Svetskog prvenstva u Francuskoj. Testovi su posle pokazivali da je sa njim sve bilo u redu, ali te noći u Sen Deniju, Ronaldo je po prvi put bio teret svom timu.

I ništa od toga ga nije slomilo. Četiri godine kasnije je učinio Svetsko prvenstvo svojim privatnim vlasništvom, a danas je ostao upamćen kao verovatno najkompletniji napadač svih vremena.

MOŽE LI BRAZIL DO ŠESTE ZVEZDICE NA DRESU VEĆ U RUSIJI?

U tome je njegova veličina – da i pored svega navedenog, Ronalda i danas smatraju tako velikim fudbalerom. Zato, sada kada više nisam onaj klinac sa vilicom spuštenom do poda, najviše žalim za njegovim kolenima. Zamislite samo te visine koje bi onda dostigao…

Zato, nema potrebe gnjaviti vas njegovim brojevima, rekordima i osvojenim titulama. To već svi znate napamet. Ovaj tekst je samo kratka priča da vas podseti na njegovu veličinu.

I koliko god da ste mu se divili i koliko god ga smatrali velikim fudbalerom, verujte mi – bio je veći.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime