Luka Jović je u žiži, ali i pre njega je Real verovao u srpske fudbalere

Serbian press conference Dejan Rambo Petkovic prior to the World Cup first stage, Group E, football match between Serbia and Brazil at Spartak Moscow stadium in Moscow, Russia on June 26, 2018. (photo: Pedja Milosavljevic)

Kako koji dan prođe, a prema informacijama i vestima koje se mogu videti u većini fudbalskih sadržaja, Luka Jović samo što nije obukao beli dres i zaigrao za Real.

I dok se sve kreće u smeru njegovog prelaska u Kraljevski klub, kad i ako se to dogodi, on neće biti prvi srpski fudbaler koji je stigao na Santjago Bernabeu. Pre njega je takođe bilo onih koji su dobili i prihvatili poziv Reala koji je verovao u njihov talenat i fudbalsku veštinu. Posle svega može se reći da su sva četvorica Jovićevih prethodnika samo delimično ispunili očekivanja.

Zašto je Real kralj ligaških derbija u finalima Lige šampiona?

U pitanju su Milan Janković, Predrag Spasić, Dejan Petković i Perica Ognjenović. U Španiji je igralo, a i trenutno se nalazi značajan broj srpskih igrača kojima to podneblje odgovara iz nekih razloga. Međutim, za Real je zaigrala samo četvorka navedenih i imala, osim u jednom slučaju, neveliku ulogu u tadašnjim sastavima Kraljevskog kluba.

Milan Janković

Milan Janković je prvi probio barijeru. Rođeni Beograđanin koji sada živi u Australiji, u Real je došao kao fudbaler Crvene zvezde za koju je igrao od 1980-1987. Sezonu 1986/887 je započeo u Zvezdi, ali je dovršio u Madridu gde se preselio u januaru iste godine. Sledeće sezone Janković osvaja titulu sa Belima, a među njegovim saigračima su se nalazili Emilio Butragenjo i Ugo Sančez.

Fudbaler sredine terena je te seozne za Bele odigrao 29 utakmica i u većini se nalazio u početnoj jedanaestorci. Postigao je tri gola (ukupno četiri) i ostvaio veoma dobar utisak, na osnovu kojeg su u tu zemlju počeli da pristižu naši igrači. Karijeru je završio sa trideset godina razočaran postoukom Ivice Osima koji ga je izostvaio sa spiska putnika na Svetski kup u Italiji.

Predrag Spasić

Za mnoge je i danas misterija to što je nekadašnji bek Partizana Predrag Spasić posle završenog Svetskog kupa 1990. godine, potpisao za slavni Real. Na Santjago Bernabeu je stigao kao zamena za argentinskog beka Alfreda Ruđerija i zadržao se jednu sezonu u kojoj je odigrao dvadeset mečeva. U Partizanu je bio omiljen među navijačima, ali i kod trenera prvenstveno zbog visoke radne etike i požrtvovanja kojima je nadoknađivao manjak talenta. U Realu to jednostavno nije bilo dovoljno.

Mnogo više uspeha je imao za tri godine koje je kasnije proveo u Osasuni za koju je odigrao skoro stotinu utakmica i postigao tri gola.

Dejan Petković

Rambo Petković: Tražili su mi novac da igram na Mundijalu 1998!

Kada je u pitanju talenat, to je ono što je sledeći Srbin na ovoj listi imao u ozbilju. Da nije, Dejan Rambo Petković ne bi postao legenda brazilskog Flamenga, ali i opšte cenjena fudbalska ličnost u zemlji višestrukog svetskog prvaka. Nažalost, Real, ili bolje rečeno Horhe Valdano, nije mu pružio šansu da pokaže svoj raskošni talenat. Ubrzo posle dolaska iz Crvene zvezde u Madrid, već u januaru 1996. godine Petković biva prosleđen u Sevilju.

Beli dres je ukupno obukao samo pet puta u nepunom dovgodišnjem periodu, ali je i tako učestvovao u osvajanju titule šampiona i Superkupa Španije. Popularni Rambo nije imao više sreće ni sa statusom u nacionalnom timu u koji je pozivan šest puta. I danas je poznato čuđenje Brazilaca kako za takvog igrača nema mesta u reprezentaciji, kada je u njihovoj zemlji jedan od najboljih.

Perica Ognjenović

Perica Ognjenović je poslednji Srbin koji je igrao za Real i u koji je stigao sa tek dvadeset i dve godine. Na Santjago Bernabeu je proveo dve i po sezone od 1998-2001, ali je vreme provedenoe na terenu nesrazmerno malo. Iako napadač velikog talenta, ovaj neuhvatljivi dribler nigde posle odlaska iz Crvene zvezde nije uspeo da uhvati korena. U Madridu je odigrao tek dvanaest ligaških utakmica (ukupno oko trideset) i nije postigao nijedan gol. Jeidni pogodak je dao u kupu na utakmici protiv Saragose (2000).

Kasnije se ,,potucao“ od Nemačke, Kine, Ukrajine, Francuske i Grčke sve do povratka u Srbiju 2009. godine.

Na nekim mestima je odigrao tek po par mečeva, a mnogi misle da je njegov najveći problem bio porerani odlazak u veliki klub i grad koji ga je jednostavno ,,progutao“.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime