Milorad Arsenijević: Reprezentativac, selektor, profesor i balerina!

Ponovo ta legendarna generacija srpskih fudbalera koja je putovala u Montevideo. Bek, Ivković, Tirnanić, Marjanović… Dobro su poznati široj javnosti i o njihovim životima se mnogo zna. Drugačiji primer je Milorad Arsenijević, čovek koji je neopravdano u drugom planu.

Rođen je u Smederevu, baš na današnji dan, ali se tamo njegova porodica nije dugo zadržala. Zbog očevog posla su se preselili u Šabac gde je Arsenijević i počeo da se zanima za fudbal. Ako se za Tirketa ili Mošu može reći da su prvi srpski profesionalci, Arsenijević je prva zvezda u domaćem fudbalu.

JUNACI IZ MONTEVIDEA!

On se na fudbalskoj mapi pojavio još pre njih. Zapravo, prvo je nosio dres Šapčana a kada se preselio u Beograd zbog studiranja prešao je u BSK. Novine su nakon svake utakmice bile pune hvalospeva o njegovoj gracioznoj igri. Odatle i nadimak, Balerina. Plesao je po terenu na poziciji desnog halfa.

Iako su ti fudbalski kvaliteti mogli i tada da se unovče, Milorad to nije želeo. Fudbal je bio njegova ljubav ali je posao bilo nešto drugo. Završio je Elektrotehnički fakultet i godinama bio profesor. Smatrao je da se mladi okreću fudbalu sve više zbog novca a sve manje zbog ljubavi.

Još pre početka Drugog svetskog rata počeo je da radi kao inženjer. Nakon rata bio ključan čovek u elektrifikaciji železnice širom Jugoslavije. Ističu se i njegovi naučni radovi, stručna literatura koju je pisao kao i udžbenici. Bio je jedan od ljudi koji su se zalagali za osnivanje Saobraćajnog fakulteta.

MEČEVI PREDSTOJEĆEG SVETSKOG PRVENSTVA – OVDE!

Za istoriju Mundijala bitnije je ono što je Arsenijević radio na fudbalskom terenu. Bio je učesnik prvog Svetskog prvenstva ali je i pre toga bio reprezentativac. Igrao je na Olimpijskim igrama dve godine ranije. Od igrača iz Montevidea na tom turniru su bili i Bek, Ivković i Marjanović.

Jugoslavija je učešće završila već u prvoj rundi, porazom od Portugala koji je bio neočekivan. Već tada je Žil Rime znao da će Jugoslavija biti njegov saveznik u pokretanju Svetskog prvenstva, pa su se reprezentativci iz Srbije našli u Urugvaju. I odlično pokazali, ali to već znate.

Kada je završen Drugi svetski rat Milorad Arsenijević je dobio važan posao. Postao je deo selektorske komisije i povereno mu je da izgradi novi nacionalni tim. Na toj funkciji je proveo osam godina, bilo kao samostalni selektor bilo u saradnji sa nekim. Partneri su mu bili Tirnanić i Leo Lemešić.

LORAN JE VIDEO SVE!

Nova reprezentacija nove Jugoslavije učestvovala je na dva Olimpijska turnira pod njegovom komandom. Bili su to turniri održani u Londonu i Helsinkiju. Jugoslavija je na oba turnira prikazala dobru igru, stigla i do finala ali se zadovoljila samo srebrom.

Niz dobrih rezultata se nastavio i nakon što je Arsenijević otišao sa mesta selektora. Na prvim narednim Olimpijskim igrama je ponovo osvojeno srebro. Zatim je, konačno, uzeto i zlato, u Rimu 1960. godine, šest godina nakon što se Milorad Arsenijević povukao sa funkcije.

Tokom svog selektorskog mandata Milorad Arsenijević je bio učesnik Mundijala. Bilo je to u Brazilu, 1950. godine i to je vrlo važan događaj. Tadašnjim odlaskom na Svetskom prvenstvo Arsenijević je postao prvi čovek koji je nastupio i kao igrač i kao selektor na najvažnijoj fudbalskoj smotri!

NE MOŽEŠ NI DA ZAMISLIŠ NA ŠTA MOŽEŠ DA SE KLADIŠ!

Zanimljivo je da je na tom turniru učestvovao i Leo Lemešić. Čovek koji je kasnije bio saradnik Arsenijevića u selektorskoj komisiji bio je sudija na Mundijalu. Lemešić je na tom turniru bio pomonik dok je osam godina kasnije sudio jedan meč i kao glavni arbitar.

Jugoslavija je u Brazilu ispala u prvoj fazi i to zbog poraza od domaćina u poslednjem kolu. Samo jedan tim je prolazio dalje pa dve pobede, nad Meksikom i Švajcarskom, nisu bile dovoljne. Ademir i Zizinjo su u poslednjoj rundi poslali Jugoslovene kući.

Arsenijević je za turnir u Brazilu sastavio odličnu reprezentaciju. Bili su tu Bobek i Mitić, kao najveće zvezde ali i još neki veoma poznati fudbaleri. Beara i Mrkušić su konkurisali za mesto na golu, defanziva se oslanjala na Ivicu Horvata i Branka Stankovića.  Ispred su bili Željko i Zlatko Čajkovski, kao i Bernand Vukas.

I OVAJ MEČ SE IGRAO 1950!

Nije se moglo u drugu fazu. Za to je malo kriv i žreb, zamislite da Brazil ispadne na svom terenu od Jugoslavije? Bilo kako bilo, Balerinini momci su ostavili dobar utisak. Njegovu trenersku i selektorsku karijeru obeležiće tri velika turnira.

Uspeo je da za samo nekoliko godina izgradi kompletnu reprezentaciju. Ono što je još bitnije, usadio joj je duh i moglo je da se igra protiv bilo koga. Iako je zemlja bila razorena ratom, fudbaleri su smeli na megdan bilo kojoj ekipi.

Sve je to zasluga uglednog fakultetskog profesora, inženjera i poliglote. Zašto se o tome malo zna? Verovatno zbog sukoba sa Aleksandrom Tirnanićem! Na Olimpijske igre u Helsinki nije otputovao zbog obaveza na fakultetu a legendarni Tirke je to iskoristio.

KVOTE ZA GRUPU E!

Po Miloradovim rečima, Tirnanić je sve zasluge prigrabio za sebe, iako je on bio važniji u stvaranju tog tima. Zbog toga se sve više udaljavao od fudbala. Po mišljenju mnogih, ekipa iz Helsinkija je jugoslovneski ’’tim nad timovima’’.

O njegovom uticaju na fudbal ali i celokupno društvo govore dva ordena. Jedan mu je dodelilo namesništvo prestolonaslednika Petra još 1936. Drugi je dobio nakon ukaza Jospia Broza zbog ’’uspeha u socijalističkoj izgradnji’’. Tako je Milorad Arsenijević Balerina bio cenjeniji van fudbala!

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime