Na njih vreme ne utiče: Igrali su kada su već bili otpisani!

Tenis ima duele legendi koji održavaju formu nekadašnjih šampiona, odbojkaši se nakon karijere posvete odbojci na pesku. Sve češće gledamo košarkaše koji se prebacuju na 3×3 ili fudbalere koji se nakon penzionisanja posvete fudbalu na pesku i futsalu. Ovi ljudi nisu odustali, oni su fudbal igra jako dugo!

Počinjemo sa čovekom koji je na listi zbog toga što je bio rezerva u timu u kom je branio njegov sin. On nije zabeležio meč tada, ali je ipak branio dosta dugo. Ostali fudbaleri sa spiska su igrali a jedan je još uvek aktivan!

6. Dejv Bisant

Golman Vimbldonove generacije koja je na čudesan način osvojila FA kup je važio za jednog od najboljih na ostrvu. Branio je dva puta za reprezentaciju, bio član Njukasla, Čelsija, Sautemptona, Notingema… Impresivnu karijeru je završio 2004. godine u Fulamu za koji nije branio nijedan meč.

Devet godina nakon penzionisanja se vratio fudbalu. Branio je na samo jednom meču za amaterski Nort Grinford Junajted. Godinu dana kasnije je bio trener golmana u Stivenidžu. Za ekipu je branio njegov sin a zbog povreda se našao u protokolu na jednom meču.

Kladi se na Liverpul-Mančester siti!

Dejv Bisant je imao 56 godina kada je u meču plej-ofa protiv Sautenda bio rezervni golman Stivenidža. Nije ulazio u igru, ali će ostati upisano da je najstariji igrač koji se našao u protokolu za jednu profesionalnu utakmicu.

Sada da se posvetimo onima koji su stvarno igrali čak i u poznim godinama. Dok su drugi pravili penzionerske planove, njih petorica su veoma uspešno branili boje svojih timova. Zanimljivo je da u Top5 ima samo dvojica golmana!

5. Aleksandar Đurić

Kakva bi to lista bila da nema naših? Stravična životna priča pratila je ovog momka. Majka mu je poginula tokom granatiranja rodnog sela Lipac, otac mu je preminuo od kancera. Njegova kajakaška karijera, a bio je najveći svetski talenat, prekinuta je građanskim ratom na prostoru BiH.

Bez prave podrške i novca, uglavnom stopiranjem, Aleksandar Đurić je krenuo da traži fudbalski put. Igrao je fudbal amaterski a pravu šansu je dobio tek u Mađarskoj. Nije imao ni pasoš kada je stigao tamo, gde mu je lokalno stanovništvo pomoglo da se prilagodi.

Barselona gostuje u Baskiji!

Učestvovao je na Olimpijskim igrama, 1992. u Barseloni je bio jedan od prvih predstavnika Bosne i Hercegovine. Učestvovao je u kajakaškoj trci iako se godinama nije bavio. Nije čak ni trenirao a ispao je u repasažu.

Fudbalsku karijeru je gradio daleko, u Australiji i Singapuru. Sa 37 godina je postao reprezentativac Singapura, postizao je golove a bio je čak i kapiten selekcije. Penzionisao se u 44. godini, nakon brojnih timskih i individualnih priznanja.

4. Andrea Pjerobon

Prve tri i poslednjih deset godina svoje karijere proveo je na istom mestu. Tamo gde danas radi kao trener golmana, u Citadeli. Klub iz njegovog rodnog grada nije igrao u Seriji A ali njemu to nije bilo naročito bitno.

Njegovi poslednji mečevi su bili u proleće 2015. godine, nakon malo manje od tri decenije duge karijere. U njoj je, pored Citadele, nosio i dres Treviza, Venecije i SPAL-a, u kom se zadržao punih osam godina i branio na preko 250 ligaških mečeva.

Lak posao za Dortmund?

Nakon penzionisanja je postao trener golmana u timu koji najviše voli, mada je on sličnu ulogu imao i pre završetka karijere. Čovek takvog iskustva je uvek dobar primer mladim igračima. Andrea Pjerobon se povukao dva meseca pre svog 46. rođendana.

On drži rekord među italijanskim fudbalerima kao najstariji koji je igrao profesionalni fudbal. Iako nije branio u najjačoj italijanskoj ligi njegov učinak u nižim ligama ne sme biti zaboravljen. Golmanska legenda, čovek koji je sa 45 godina bio standardan u svom timu.

3. Džon Buridž

Još jedna od golmanskih legendi među Englezima. Čovek koji je već objavio svoju autobiografiju a ne bi bilo loše snimiti i neki film o njegovom i životu i karijeri. Stiže se utisak da je on branio u svim timovima koji postoje u nižim ligama Engleske.

Sada ima 66 godina i već dve decenije je u penziji ali još uvek drži neke rekorde. Pitanje je i da li će oni biti oboreni ikada. Od početka karijere, a već sa 18 je bio golman Vorkingtona, mnogo je zanimljiviji finiš njegovih igračkih dana.

Da li će Junajted savladati Stouk?

Trebalo bi dva pasusa da se nabroje svi timovi u kojima je nastupao. Pre nego što je stigao do rekorda koji još uvek važi oblačio je dres Blekpula, Aston Vile, Kristal Palasaa, Kvins Parka, Vulverhemptona, Derbija, Šefild junajteda, Njukasla, Aberdina, Falkirka…

Imao je 43 godine i 5 meseci kada je branio na meču Mančester siti – Kvins Park Rendžers. U okršaju dva tima čiji je dres nosio, pobedili su gosti. Buridž je primio tri gola ali je postavio rekord jer nikada, ni pre ni kasnije, neko u tim godinama nije igrao Premijer ligu.

Nakon ugovora sa Građanima je lutao, branio u niželigaškim timovima na kratkoročne ugovore, kada im je golman bio potreban. Igračku karijeru je definitivno završio 1997. u dresu Blejt Spartansa gde je jedno vreme bio igrač i trener.

2. Stenli Metjuz

Ser Stenli je preminuo 2000. godine, ali je do tada, za svojih 85 godina život, zaslužio poštovanje svih ljubitelja fudbala na svetu. Metjuz je verovatno najveća legenda među engleskim fudbalerima a slavu je stekao dok se fudbal igrao na staromodan način.

Nosio je dres samo dva kluba Stouka i Blekpula. Za oba tima je igrao duže od decenije, dres Stouka je nosio 19 godina (u dva navrata) a član Blekpula je bio 14 godina. Preko 50 puta je bio reprezentativac a igrao je i tokom Drugog Svetskog rata.

Prvi je osvajač Zlatne lopte. To ne bi bilo ništa čudno, jer je stvarno bio majstor na fudbalskom terenu. Ali, Stenli Metjuz je Zlatnu loptu osvojio kada je imao 41 godinu! Na tom izboru je pobedio Kočiša, Jašina, Puškaša, Kopu, di Stefana, zemljake Bilija Rajta i Dankana Edvardsa.

O njegovom radu van fudbala i nakon karijere bi moglo da se napiše hiljadu stranica. O tome čitajte u nekom narednom tekstu. Karijeru je završio 1965. godine i činilo se da niko drugi neće moći u šestoj deceniji da igra profesionalni fudbal.

1. Kazujoši Miura

Onda se pojavio, Kazujoši Miura! Tj. pojavio se decenijama kasnije, ali on od vrhunskog fudbala ne odustaje! Prethodnih dana je produžio ugovor sa svojim klubom i igraće u drugoj ligi Japana i naredne sezone!

Rođen je davno, krajem februara 1967. godine! To znači da će za manje od dva meseca napuniti 51 godinu. Ali, on još uvek želi da igra fudbal. Nije to pitanje samo želje, Miura može i zna da igra, pa ne predstavlja opterećenje svojoj ekipi.

Navijači u Srbiji ga pamte sa Kirin kupa, kada je protiv naše reprezentacije postigao gol u dresu Japana. To je bio jedan od njegovih 55 pogodaka za reprezentaciju. Davne 1992. sa reprezentacijom Japana je osvojio Kup Azije.

Drugu ligu Japana su prošle sezone igrali Nikola Ašćerić, Dragan Mrđa i Nikola Vasiljević. Pored njih, tu je bio i Miura, koji je ubeležio 11 nastupa i 1 gol. Postao je najstariji profesionalac na svetu i najstariji strelac gola na svetu. A vreme radi za njega!