Dok fudbalskim etrom idu priče o tome kako bi Pep Gvardiola mogao da se preseli u Torino, jer uvek mora da postoji neka ,,uzburkanost“, Juventus ima neke druge, mnogo realnije brige kojima je preokupiran.
U grad koji je između ostalog, poznat i po tome što se u njemu prave prepoznatljivi automobili, stiže Atletiko iz Madrida. To samo po sebi ne bi bilo posebno problematično da Madriđani ne donose i lepu prednost ostvarenu u prvom susretu. Centarhalfovi Atletika Godin i Himenez su bili efikasniji od Ronalda i Mandžukića, pa će Stara dama morati da se pozabavi poništavanjem rezultata za koji popularni Živa kaže da je u fudbalu najopasniji. Obe ekipe su u nekoliko poslednjih godina bile veoma blizu evropskog uspeha, ali je nedostajao onaj završni udarac. I za jedne i za druge je neprelazna prepreka došla iz Španije i to u obliku Reala ili Barselone.
Ronaldo protiv Simeonea – nastavak broj dvadeset šest!
Juventus je već dugo vremena dominantna sila u italijanskom fudbalu. Razmere premoći su tolike da se pitanje osvajača trofeja bukvalno ne postavlja, pa je domaća priča prevaziđena. Bjankoneri su se skoncentrisali na Evropu, a da bi uspeli u nameri da je pokore, logičan potez je dovođenje najboljeg fudbalera na svetu. No, jednog od dvojice.
Kristijano Ronaldo se udobno smestio u belo-crnom dresu, ali ni mnoštvo golova u Kalču neće vredeti puno ako se ništa ne uradi u Ligi šampiona. Jer, Juventus je šampion Italije bio i kada su najbolji strelci bili Alesandro Matri ili Mirko Vučinić.
Koliko je Atletiko uspevao da izađe iz senke gradskog rivala
Atletiko je na momente uspevao da izađe iz ogromnih senki gradskog rivala i katalanskog velikana. Međutim, i pored svega što se uradilo u poslednjih nekoliko godina, nekako se čini da je povrat računa u trofejima, nesrazmerno mali onom kako je Atletiko igrao. Da bi se prestigli Real i Barselona, potrebno je mnogo više. Atletiko je imao svoju šansu i ko zna kako bi se stvari odvijale da je u bar jednom finalu bio bolji od Belih.
Memória 7 Março (1965)
Ponto final na espantosa série de 121 jogos sem perder do Real Madrid no Santiago Bernabéu. Obra de quem? Jorge Mendonça, campeão júnior pelo SCP em 1956 e contratado pelo Atlético Madrid em 1958. O histórico golo é aos 75’, a passe de Luis Aragonés pic.twitter.com/tkF1vRK6zz— A Grandiosa Enciclopédia do Ludopédio (@ALudopedio) March 7, 2019
Juventus i Atletiko se ne svrstavaju u klubove koji imaju posebno veliko rivalstvo. Možda je ono u određenom smislu pogurano time što je Ronaldo u dresu Reala često zagorčavao život Simeoneu, ali su se sami klubovi retko susretali u međunarodnim utakmicama. Više od polovine dosadašnjih okršaja se dogodilo u već dugo nepostojećem takmičenju – Kupu sajamskih gradova. Štaviše, tada je Juventus poslednji put i savladao svog rivala (1965), dok je u tri meča odigrana u novijoj eri Lige šampiona, Atletiko bio bolji dva puta, uz jedan nerešen rezultat.
U dve uzastopne sezone (1963/64, 1964/65) polovinom šezdesetih godina prošlog veka, Stara dama i Jorgandžije su se susretali u tada pozivnom takmičenju. Juventus u toj deceniji nije imao previše uspeha na domaćem planu, osvojivši samo dve titule i jedan trofej u kupu. Sa druge strane, Atletiko je početkom decenije osvojio Kup pobednika kupova i u istoj dva puta postao prvak Španije, kao jedina ekipa koja je nekako izlazila na kraj sa nadmoćnim Realom.
Kup sajamskih gradova je bio pozivno takmičenje
U mečevima koji su odigrani u osmini finala 1963/64, pobednik je oba puta bio Juventus, ali je situacija sledeće sezone bila mnogo uzbudljivija. Naime, rivali su se u polufinalu sastali čak tri puta. da kuriozitet bude veći, Mančester Junajted i Ferencvaroš su takođe morali da tri puta odmere snage.
Valeri Božinov pre Del Pjera? Pa kakav je to Juventus bio?
Happy birthday to #NestorCombin#CoupeDeFrance 1964 #TeamOL #UEFACup semi final 1964 #TeamOL #CoppaItalia 1965 #Juventus #CoppaItalia 1968 #TorinoFC #IntercontinentalCup 1969 #ACMilan pic.twitter.com/OuXh49RdUw
— OldFootballPhotos (@OldFootball11) December 29, 2017
Prvi meč je odigran u Madridu i završen je rezultatom 3:1 za domaće. Sva tri gola za Jorgandžije je postigao čuveni Luis Aragones, dok je strelac za Juventus bio Kombin. U revanšu je rezultat bio potpuno isti ali u korist Stare dame. Čak su i strelci bili isti, samo što su za domaće uz Kombina po jedan gol postigli Meničeli i Berselino.
Prema pravilima takmičenja, odigrala se treća utakmica u kojoj je opet na Komunaleu bio bolji Juventus i pobedio sa 3:1. Golove za Staru damu su dali Staćini, Španac u belo-crnom dresu Kaleha i Salvadore, a za Madriđane je precizan bio Mendonka.
U finale je otišao Juventus, ali je i pored toga što se igralo na torinskom Komunaleu, mađarski tim osvojio trofej.
