Nije zlato sve što sija…

0
Foto: FIBA

„Sve će to narod pozlatiti“, glasi naziv kultne pripovetke Laze Lazarevića. Srpsku košarku u budućnosti mogli bi da pozlate Bućanovi klinci koji su u Rigi pokorili Evropu. Naravno, ne bismo bili tipični Srbi kada ni u ovom uspehu ne bismo pronašli mane. Ali one još uvek ne šalju alarmantne signale, te verujemo da su prolaznog karaktera i da će se vremenom izgladiti.

Informacija da je Srbija šampion Evrope u košarci ne predstavlja novost kada su u pitanju mlađe kategorije. Nije predstavljala ni po pitanju „A“ selekcije u poslednjoj deceniji XX veka. Golobradi momci usvajaju navike koje su uspostavili Đorđević, Bodiroga, Danilović, Paspalj, Divac i mnoga druga imena srpske košarke. Stoga, imamo legitimitet da se pozovemo na frazu Miroslava Mute Nikolića „sve je to normalno!“.

Generacija koju je Aleksandar Bućan poveo na EP u Letoniju ima potencijala da nas u godinama što dolaze „razmazi“ kao košarkašku naciju. Delovali su prilično dominantno u odnosu na ostale rivale. Pored plasmana, u mnogim timskim kategorijama su bili lideri, čime nam ostavljaju dovoljno rezona da trljamo ruke i priželjkujemo svetlu budućnost.

O učinku pojedinaca koji su nosili ekipu da i ne govorimo. Veliki igrači šampionski karakter pokazuju još u najmlađim danima što ih u startu izdvaja u odnosu na vršnjake. Nije nauka prepoznati takve igrače, što ne znači da oni „stidljiviji“ ne poseduju kvalitet za velika dela.

Srpska reprezentacija imala je ubedljivo najproduktivniju centarsku liniju na turniru, što je posebno došlo do izražaja u finalu. Letonski unutrašnji igrači nisu mogli da fizički pariraju Pecarskom i Petruševu pa su pribegli dobro poznatoj strategiji za situacije kada su igrači na bilo koji način inferiorni u odnosu na protivnika. Gruba igra, „sekirice“ po dlanovima i podlakticama i „kačenje“ rukama po glavi obeležili su borbu u reketu.

Ishod takvog „batinanja“ ne bi trebalo da čudi – 32 faula za Letoniju i čak 47 slobodnih bacanja za Srbiju. Letonski „topli zec“ pod košem nije pomogao jer je centarski dvojac zajedno postigao 63 poena.

Domaćin je takvo stanje stvari na terenu pokušavao da eksploatiše u ofanzivnom segmentu, koristeći širenje protivničke odbrane i česte mis-meč situacije na šutu za tri poena. Letonija se pokazala kao adekvatan putokaz koji je ukazivao na nedostatke u igri Srbije, konkretno u odbrani.

Orlovi su često kasnili sa preuzimanjima, što je domaćinu ostavljalo mnogo slobodnog prostora za šut spolja. Iskakanja su takođe znala da kasne ili budu previsoka u nekoliko navrata što je protivniku ostavljalo nebranjeni prostor za napad na koš.

Takve greške u odbrani se protiv ekipa poput Letonije ne smeju dozvoljavati ni u teoriji, a treća četvrtina je najeklatantniji primer ove tvrdnje. Jer, nisi Letonac ako ne umeš da pogodiš trojku. Domaćin ih je pogodio 15, koje su mu poslužile kao veštačko disanje nakon konstantnog dvocifrenog minusa.

Srbija je ponovo došla u situaciju da pravi račun bez krčmara kao na premijernom meču protiv Litvanije, ali letonski otrov sa linije 6,75 nije bio ubitačan poput litvanskog. Bućanovi izabranici su pokazali da su naučili lekciju i da su postali imuni na „modus operandi“ baltičkih reprezentacija. Potpunom kontrolom skoka i dominacijom pod oba koša naša reprezentacija je kompenzovala nedostatke i sprečila preokret Letonaca, iako je u par navrata sve mirisalo na to.

Arturs Žagars je nakon finalnog meča zaslužio sve pohvale. Posle briljantnog polufinala (35p) blistao je i protiv Srbije, upisavši dabl-dabl (26p, 11as). Košarkaškoj javnosti u Evropi je stavio do znanja da njegovo vreme tek dolazi i da ekipa Huventuda poseduje pravi dragulj.

Plejmejker Letonije je na ovom turniru, a pogotovo u završnici ispoljio liderske sposobnosti, odličan šut, pregled igre i neverovatnu košarkašku inteligenciju. Mozak mu je radio 200 na sat, igrao je zaista nepredvidivo, čime je stavljao naše reprezentativce na ozbiljna iskušenja. Okosnica letonske reprezentacije Porzingis i braća Bertans koji su bodrili mlađe kolege, mogli su da naslute ko je od prisutnih najbliži A selekciji.

Pored Žagarsa, zapaženu ulogu imali su Veveris i Kuruks, ali su njihove partije završile u senci talentovanog plejmejkera koji je statistički bio daleko ispred saigrača.

Šta očekivati od pojedinaca u budućnosti?

Prva asocijacija je naravno „Tripl P“ koji je predvodio Srbiju na ovom turniru. Evidentno je da su sva trojica zabeležili zavidan učinak, ali pored njih, ima još momaka predodređenih da budu veliki igrači.

Marko Pecarski

Logično, sve su oči uprte u Marka Pecarskog, koji godinama unazad privlači pažnju raskošnim talentom. Centar Partizana je odavno dokazao da je prevazišao okvire juniorske košarke i da je vreme za značajniju ulogu i minutažu u seniorskoj konkurenciji.

Kako bi na tom polju postao konkurentniji, Pecarski bi trebalo da ozbiljno radi na fizičkoj spremnosti, kao i svaki košarkaš koji se nalazi u međuprostoru između juniorske i seniorske košarke. Nije fraza, to su dva različita sveta, što može da vam potvrdi svaki košarkaš koji je okusio tu čorbu.

Odbrana na Pecarskom bila je prilično čvrsta tokom celog turnira. Mladi centar je na svakom meču iznudio barem 10 faulova. Meč sa Letonijom predstavljao je vrhunac po tom pitanju, što je MVP-ju turnira jasan sigal da ozbiljno poradi na snazi, jer „batine“ koje je dobijao od svojih vršnjaka ne mogu da se porede sa onima koje ga čekaju u seniorskoj košarci.

Iako je bio najdominantniji igrač i centar na turniru, Pecarski se nije mnogo oslanjao na fizičke predispozicije, koje mu, ruku na srce u dosadašnjoj karijeri nisu bile jača strana. Pokazao je košarkaški IQ, osećaj za pozicioniranje, igru i mekanu ruku. Bio je opasan sa svih pozicija, a njegove impresivne brojke dobijaju posebnu težinu zbog činjenice da ih nije sticao isključivo fizikalijama.

Zli jezici bi rekli da 30+ poena i 10+ skokova u juniorskoj konkurenciji nisu merodavni da se proceni kvalitet. Toliki broj poena nije lako dati u školskom dvorištu na basketu sa društvom ,a kamoli na takmičarskim mečevima. Ako igrač pokaže da je prevazišao jedan nivo košarke, zašto da se ne oproba na višem? Niko ne može da garantuje da će sve ići po planu, ali makar može da pokuša.

Kada bismo se vodili logikom zlih jezika, Luka Dončić nikada ne bi zaigrao u NBA, iako je u evropskoj košarci dostigao plafon i nema više limita koji može da probije. Sa 19 godina je osvojio sve što se može osvojiti u Evropi, i objektivno gledano, nema smisla da ostane ušančen u sredini gde se uveliko dokazao kao igrač. Ista je situacija i sa Pecarskim. Definitivno je zaslužio šansu i pokazao da iver ne pada daleko od klade.

Filip Petrušev

Što se Petruševa tiče, za njegov fizički napredak ne bi trebalo da bude straha, jer košarkaški stasava u sredini gde je fizička spremnost hleb nasušni za košarku. Ritam treninga i raspored utakmica je takav da budući student Univerziteta Gonzaga mora da bude fizički spreman kako bi opstao unutar tog sistema.

Filip je živi primer optimalnog korišćenja fizičkih predispozicija. A kada se sa fizikalijama spoji i košarkaška inteligencija, dolazimo do idealne smese za velikog igrača. Njegova kontakt igra je melem za oči. Situacije 2+1, u njegovoj režiji deluju izuzetno jednostavno, pa kada se čovek na njih navikne počne da ih doživljava kao zicer. Leđna tehnika je takođe na zavidnom nivou, baš kao i osećaj za skok.

KO OSVAJA EVROLIGU?

Šut spolja nije na visokom nivou, ali unutar linije za tri poena je opasan sa svake pozicije, što ga čini pogodnim za „pik en pop“ akcije kojima se kreiraju šutevi sa „duboke dvojke“ ili vrha kapice. Utisak je da brzina može da se podigne na viši nivo, jer Filip svakako poseduje dugačak korak, kojim bi uz nešto bržu kretnju bio znatno korisniji na ob polovine terena, pogotovo kada je u pitanju „pik en rol“ i njegova odbrana.

Zoran Paunović

Momak za kojeg je odavno konstatovano da je napadački izuzetno obrazovan igrač. O mehanici njegovog šuta i njenoj pogodnosti smo već govorili, ostaje samo da se radi na preciznosti i rezonovanju situacije za šut. Da ne okleva da preuzme odgovornost, pokazao je još u utakmici finala RODA juniorske lige Srbije, kada je pogodio izuzetno težak šut za titulu protiv Mega Bemaksa.

Analiza „prvog koraka“ i prodora je takođe elaborirana, kao i njegova sposobnost da „nanjuši“ najmanju pukotinu u odbrani i napadne koš. Često smo u njegovoj režiji gledali prodore koji su se kosili sa rezonskim razmišljanjem, ali je Paunović često uspevao da izađe kao pobednik iz takvih „lavirint“ situacija. Za jednog beka je veoma aktivan na skoku, čime rasterećuje kolege na unutrašnjim pozicijama.

Što se tiče segmenata na kojima bi trebalo da poradi, jedan od njih je definitivno koncentracija, koja mu je vidno opadala u nekim trenucima na prvenstvu, što je dovodilo do neočekivanih grešaka. Protiv Letonije se dogodila situacija da je po prihvatanju lopte napravio dva koraka bez driblinga, što arbitri nisu propustili da sviraju kao grešku u koracima. Greška naravno ne bi bila nesvakidašnja da je neko od protivničkih igrača bio u blizini i vršio pritisak.

KO OSVAJA NBA?

Tokom turnira često je gubio lopte prilikom dodavanja. Njegovi potezi u takvim situacijama su unekoliko navrata bili osetno predvidivi, pa su protivničke ekipe koristile Paunovićevo „telefoniranje“ i dolazile do lakih poena. Na proceni situacije bi takođe trebalo da poradi, jer se dešavalo da ga prilikom prodora protivnik „pročita“, zatvori mu putanju i natera ga na šut izvan balansa. Naravno, sve su to zasad finese na kojima treba raditi da ne postanu krajnost. Da bismo dobili dijamant u punom sjaju, neophodno je brušenje.

Dalibor Ilić

Kapiten Srbije je uz Petruševa igrač sa najboljim fizičkim predispozicijama u reprezentaciji. Dobro „zida“ pod košem, odličan je na skok, pri čemu mu raspon ruku u velikoj meri olakšava posao. Uz snagu, dužina ekstremiteta mu daje prednost u odbrani jer je u stanju da pokrije veliki prostor. Brzina mu nije jača strana, dovoljno je da ga napadne okretan centar sa dobrim „prvim korakom“ i tu već može da nastane problem. Šut mu nije preterano istaknuta kategorija, ali umesto toga poseduje preduslove da vlada u reketu.

Uroš Trifunović

Sa visinom od 198 cm i kretnjom deluje pomalo sporo za plejmejkera. Istina, eksplozivnost kod njega nije značajno izražena, ali je veoma kreativan igrač sa odličnim pregledom igre i osećajem za pas. Uprkos nešto sporijoj tehnici šuta, veoma je precizan, o čemu svedoči statistika (52% za tri poena). Kao i Paunović, ne libi se da preuzme dogovornost kada je to potrebno, što je i pokazao nekoliko puta na turniru.

Arijan Lakić

Posle Trifunovića, najbolji asistent u našoj reprezentaciji. Kod selektora Bućana bio je čovek od zadatka. Ulazio je sa klupe i imao značajan doprinos, iako se to nije videlo kroz statističke parametre. Lakić je pokazao igračku zrelost i racionalnu igru. Uzimao je i pogađao veoma bitne šuteve u završnici prvenstva, pokazao je visok nivo kreativnosti, a kada se lomio rezultat grabio je važne ofanzivne skokove. Protiv Letonije ih je imao čak tri, a u finišu meča bio je mirne ruke sa linije penala, čime je overio zlato. Izuzetno pragmatičan, strpljiv i inteligentan igrač koji može mnogo da doprinese ekipi.

Resursi za osovinu reprezentacije u budućnosti nam ne fale. Neophodno je preduzeti sve mere da biseri ne završe u blatu…

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime