Puls karijera dva romantika: Duga kosa, promili i magija

0

Oduvek je u sportu poštovana lucidnost. To je osobina koja donosi osmeh na lice navijačima. U nastanku mnogih sportova, to je i bilo najbitnije. Vikendom bi se ljudi okupili, plakali i smejali se uz omiljeni tim, pa onda nazad na težak radnički život.

Ovaj put pišemo o zaista posebnim karakterima i temperamentima, sa sličnom osnovom. Naši današnji heroji su nažalost pokojni. Prvi brojevi u datumu rođenja su im isti. Nosili su isti broj na dresu. Zajedničke su im SAD.  Jedan i jeste Amerikanac sa srpskim poreklom koji je zaludeo košarkaški svet, dok je drugi rođen u Severnoj Irskoj, a kao živa legenda došao u Holivud na još jednu avanturu, i ostavio je dobar trag na travnatom tepihu.

Šutiranje je nebitno. Svako može da šutne. Najbitnije je napraviti šou za publiku”, reče jedan… “1969. sam ostavio žene i alkohol – to je bilo najgorih 20 minuta mog života”, reče drugi…

Legende čiji život danas slavimo su Piter Maravič i Džordž Best.

Krenimo od malo mlađeg. Putujemo u Pensilvaniju, gradić Alikvipa, i 22. jun 1947. godine, kada se sinu srpskih imigranata, Petru Maraviču, rodio naslednik – Piter. Piterovo odrastanje je bilo ispunjeno košarkom, jer je Petar, poznatiji kao Pres (jer je raznosio novine u mladosti) bio košarkaški trener. Talenat je  bio tu, ali praćen radom od malih nogu. Otac je sinu preneo ljubav prema sportu, te je ovaj do besvesti vežbao tehniku i sigurno gazio ka svetu profesionalaca.

Piter je igrao za srednju školu Deniel, dok mu je otac bio trener na Klemson koledžu. Kada je Pres postao trener Severne Karoline, preselio se sa porodicom u istoimenu državu i sina upisao u Brojton srednju školu. Tokom srednjoškolskih dana, Pit je dobio legendarni nadimak Pistol, zbog svog stila šutiranja sa strane. Znalo se da je kvalitetan košarkaš, ali kakva će dominacija uslediti na koledžu, niko nije mogao da pretpostavi…

Došlo je vreme za saradnju dvojice Maraviča. Iako je načelno hteo na Zapadnu Virdžiniju, Pistol je za ocem krenuo na LSU. Pre govora o samim dostignućima i statistikama treba reći da Piter zbog pravila nije mogao prvu godinu da igra za LSU, već u posebnom timu novajlija.

Puls karijera dva romantika – sinteza umetnosti, sporta i emocije

Takođe, „trojka“ još nije bila uvedena. Visoki plejmejker je u tim uslovima prosečno beležio 44.2 poena u svojoj koledž karijeri, te bio najbolji strelac NCAA sve tri sezone. Na svoj konto je dodao i 5.1 asistencija, i 6.5 skokova po meču. Četiri decenije kasnije, mnogi njegovi rekordi i dalje su na snazi (najviše poena u istoriji NCAA, najbolji prosek poena, najviše pogođenih i uzetih šuteva…). Zanimljivo je da ipak nikada nije igrao završni NCAA turnir, u koledž karijeri imao je skor 49-35. Iako to nije fenomenalno, treba uzeti u obzir da je sezonu pre njega, LSU završio takmičenje sa skorom 3-20. Zaista je promenio igru.

Došlo je vreme za profesionalne vode. Na draftu 1970. Godine, Atlanta Hoksi su birali Pistola kao trećeg pika, iza Boba Laniera i Rudija Tomjanoviča. Maravič nije baš toplo dočekan u novoj ekipi, jer je kao ruki imao luksuzan ugovor za to vreme – 1.9 miliona dolara.

Nije on ništa tražio, jednostavno, javnost ga je volela i poštovala. Slava je morala da dođe. Individualno, 23.2 poena po meču u prvoj sezoni su dovela Maraviča do  najboljeg ruki tima, i devetog strelca lige. Međutim, Atlanta je imala 12 pobeda manje nego prethodne sezone. Kao sofmor je malo pao, ali se vratio u doigravanju, gde je beležio preko 27 poena po meču, no ipak nije se moglo protiv Bostona i Hoksi su ispali u prvoj rundi. Atlanta nije mogla da ukomponuje odlične igrače koje je imala. U jedinoj pobedničkoj regularnoj sezoni, Lu Hadson i Maravič su sjajno igrali. Tada je, u trećoj sezoni, Maravič postao i Ol Star. U poslednjoj sezoni u Atlanti, Pistol je imao najbolju statistiku, bio drugi strelac lige, ali ekipa nije ni ušla u plejof. Nije funkcionisalo, ali je bilo veoma zanimljivo!

Nova franšiza uplivala je u ligu u sezoni 1974-75. To su bili Nju Orleans Džezeri. A koga dovesti kao temeljac, ako ne atraktivnog beka koji se već proslavio u Luizijani na koledžu. Bio je to donekle povratak kući za Maraviča. U smeru Džordžije otišla su dva igrača i čak četiri pika.

Početak je bio loš, slaba sezona za Pistola i poslednje mesto u ligi za Nju Orleans. Naredna sezona je bila bolja, ali nikada u dresu Džeza Pistol nije stigao do plejofa. Ipak, u sezoni 1976-77, Maravič je imao individualno najbolju sezonu u karijeri. 31.1 poen po meču, 5.4 asistencija i 5.1 skokova. Neverovatnih 68 poena protiv Niksa. Do tada, više poena na utakmici postigli su samo Vilt Čemberlejn i tadašnji trener Nju Orleansa, Eldžin Bejlor.

Već  u sledećoj sezoni zbog povreda u oba kolena morao je da propusti 32 utakmice, ali je ipak bio drugi strelac lige sa 27 poena u proseku i 6.7 asistencija, to mu je najbolji učinak u dresu Džezera. Dolaskom „Kamiona“ Robinsona, Maravič je bio rasterećen, ali kolena nisu bila izlečena. Nije vodio sportski život, to je bilo poznato. Uz alkohol i selektivno treniranje, stvari nisu išle nabolje. I pored dobre sezone, ponovo ništa od doigravanja. Ali, i pored povreda, mnogo vrhunskih poteza i odličnih partija za Pistola. Usled finansijskih problema, Robinson je prodat u Finiks, ali na kraju, franšiza Džeza se morala premestiti u Jutu.

Pit je nažalost samo i dalje padao, povrede su bile veliki problem. Trener Tom Nizalk nije dozvoljavao igračima koji ne treniraju da igraju utakmice, stoga je Pistol presedo 24 meča na klupi. To se nije svidelo ni navijačima ni, naravno, samom Maraviču. Svi su znali da je u njemu ostalo još magije, uostalom i ranije je pokazao da može da  igra i rovit i izmami osmehe navijača. Edrijen Dentli je postao novi lider franšize, Pistol je morao da ide… Nova, i poslednja stanica – Boston, Masačusets.

Ako ništa, priča o ovom čarobnjaku sa košarkaških parketa je dobila završnicu u još jednom plejofu. Novajlija, Leri Bird je predvodio Kelte, Pit je prihvatio epizodnu ulogu koju je dobro obavljao. Linija za tri poena je uvedena u toj poslednjoj Maravičevoj sezoni (1979-80) i sjajni visoki plej je pogodio 10 od 15 šuteva sa te razdaljine! Shodno tome, u karijeri ima prosek šuta za 3 poena sjajnih 66.7%! U poslednjoj sezoni, sa „polovnim“ kolenima… eh, šta je moglo biti! Boston je u finalu Istoka zaustavljen od strane Irvinga i Filadelfije. Pistol Pit je doneo tešku odluku i povukao se iz profesionalne košarke.

Bio je to kraj ere. Frizura kao da je u Bitlsima, duge čarape, lucidni potezi… otišli su u legendu. Atlanta, Juta i Nju Orleans su povukli iz upotrebe Pistolove dresove. Rekordi, priče i snimci su ostali da govore za sebe, i da postave platformu za potpuno nov stil u košarci. Maravič je bio daleko ispred svog  vremena. Uvršten je u Kuću Slavnih kao jedan od najmlađih ikada.

Imao je poteškoća po završetku karijere… Svet je bio dosadno mesto za njega. Osećao se prazno, iako je ispunio srca mnogih. Uspeo je da pobedi alkohol (koji je pak pobedio njegovu majku, te se nažalost ubila), ali dugo je tražio mir. Bio je i vegetarijanac, interesovao se za NLO, na kraju, pobedila je religija. Ne hinduizam, koji je takođe praktikovao, već hrišćanstvo.

Postao je propovednik i u raznim kampovima držao predavanja deci o košarci i religiji. Bio je srećan. On, kao čovek, prvi put. Ali ipak, kao da je rođen pod nesrećnom zvezdom, stvoren da zasija, ali i brzo se ugasi… Preminuo je sa 40 godina, a tada je otkriven i deo njegovog intervjua u kojem je rekao:“Ne želim da igram 10 godina, i onda umrem od srčanog udara u 40“. Sve je bilo simbolično, umro je igrajući basket. Ispostavilo se da je rođen bez leve koronarne arterije, desna više nije izdržala.

Džeri Vest je bio najbolji sa kojim sam igrao. Pit je najbolji kog sam ikad video“- jedanaestostruki Ol Star, Eldžin Bejlor.

Bio je umetnik. Košarkaški teren mu je bio platno, a lopta je bila četkica“- NBA šampion Pol Vestpol.

Genije. Pionir. Predvodnik. Osuđenik kojeg su voleli. Kulturna ikona. Legenda.

Selimo se u Severnu Irsku, tačnije istočni Belfast. Datum je 22. Maj 1946. Prinova u jednoj protestantskoj porodici bio je Džordž Best. Voleo je fudbal, ali i bio odličan učenik. Položio je test da upiše Grosvenor gimnaziju, ali je ubrzo promenio školu, jer se u pomenutoj gimnaziji forsirao ragbi.

Nastavio je školovanje u manje prestižnoj Liznašara školi, ali se tu ujedionio sa drugarima iz osnovne škole i nastavio da igra fudbal. Obreo se u lokalnom Kregah fudbalskom klubu. Navijao je za Glentoran (koji ga je odbio zbog slabih fizikalija) i Vulverhempton Vondererse. Njegov talenat nije zadugo ostao skriven…

„Mislim da sam vam našao genija“, bio je sadržaj telegrama koji je 1961. glavni skaut Crvenih Đavola za Severnu Irsku, Bob Bišop, poslao Ser Metu Bazbiju. Hvalio je mršavog, ali talentovanog petnaestogodišnjaka. Odluka je doneta, mladi Best je došao na probu u Mančester, ali se razboleo i zadržao samo 2 dana.

Ipak, vratio se, i, kao amater proveo sledeće 2 godine u klubu, jer engleski klubovi nisu smeli da potpišu mlade talente iz Severne Irske. Dobio je posao na Mančesterskom brodskom kanalu, i priliku da trenira sa Junajtedom 2 puta nedeljno. Bio je vredan i beskrajno talentovan. Sa 17 godina je dobio šansu da debituje u Prvoj diviziji engleskog fudbala. Bila je to pobeda protiv Vest Bromvič Albiona 14.09.1963.

Onda je vraćen u rezerve, ali je 28. decembra ponovo igrao za prvi tim i postigao svoj prvi gol za Junajted u novoj pobedi. Taj nastup mu je zagarantovao mesto ekipi, i do kraja sezone je na 26 mečeva postigao 6 golova, Mančester je završio sezonu kao drugi. Iste sezone, Best je sa mladim timom Junajteda osvojio FA Kup. Bila je to prva titula za podmladak Crvenih Đavola od tragične nesreće u Minhenu, i bilo je jasno da je Džordž  nesvakidašnji kvalitet.

Slavni Bazbi nije štedeo Besta na treninzima, i spremio ga je za grubu igru koju su rivali uvek servirali protiv mršavog mađioničara. Već u drugoj sezoni bio je standardan i doneo Junajtedu titulu. Scena je bila spremna. Sa 19 (1966) godina je već zaludeo svet, u Evropskom kupu (sadašnja Liga Šampiona) je postigao dva gola protiv Benfike za 12 minuta i ubrzo u medijima dobio nadimak „O Quinto Beatle“, u prevodu – peti Bitls.

To govori o uticaju koji je imao, išao je dalje od samog terena, bio je superzvezda po svim parametrima. Sa 19 godina! Levo krilo Benfike sa pomenutog meča, Antonio Simoeš rekao je da je tada čuvenim Lužom (stadion Benfike) protutnjao uragan, a njegovo ime je bilo Džordž Best. Ipak, nije bilo titula za Mančester u toj sezoni, a Besta je povredio jedan grub start igrača Prestona. Nije verovao medicinskom timu engleskog giganta, pa je tajno otišao u Glentoran na bolnu proceduru. Na teren se vratio mesec dana kasnije u porazu od Partizana u Beogradu.

Već sledeće sezone, Mančester je ponovo osvojio nacionalnu titulu. Best je dominirao na terenu, a postajao i sve popularniji van terena. Pokrenuo je kulturnu revoluciju, a 1968. je bila godina kada je pokorio svet. Mančester je osvojio novi Evropski Kup, uspeli su to da urade 10 godina nakon avionske nesreće u kojoj su izgubili ključne igrače, a predvodnik novog talasa bio je dugokosi plejboj, Džordž Best.

U polufinalu je savladan Real Madrid, a popularni Besti je bio strelac jedinog gola na meču u Mančesteru. U revanšu je bio dobro čuvan, ali je uspeo da upiše asistenciju za konačnih 3:3, koji su odveli Junajted u veliko finale. Po povratku iz Madrida, dobio je nagradu za najboljeg fudbalera u Engleskoj, i postao najmlađi igrač kojem je to pošlo za nogom. U finalu je Đavole čekala Benfika. Definitivno portugalski tim ima posebno mesto u Bestovoj karijeri. Elem, pred samo finale posebno mesto je imala i „izvesna mlada dama imena Sju“, sa kojom je Besti proveo noć pre velike utakmice, a onda i sam naveo to iskustvo kao bitan faktor opuštanja i pripreme za meč.

Na Vembliju se tog  29. maja otišlo u produžetke. Bobi Čarlton je doveo Junajted u vođstvo, ali je Žaime Graka izjednačio. Golman Stepni je spasao Junajted, kada je odbranio zicer Euzebiju. Legendarni Portugalac je aplaudirao. Već u 3. minutu produžetka, Mančester je opet poveo. Strelac je bio Džordž Best. Bio je to početak sunovrata Benfike, jer je 2 minuta kasnije Brajan Kid povisio, a u 99. minutu Čarlton je postavio konačnih 4:1. Bilo je mnogo veselja i suza, sećanja na originalne Bazbijeve bebe, a kapiten Čarlton i štoper Folks su preživeli, i uspeli da osvoje Evropski kup i posvete titulu svojim nekadašnjim saigračima. Višnja na šlag, ili pak tompus uz viski, za sezonu Džordža Besta bila je Zlatna lopta. Zaokružio je neverovatnu sezonu sa najvećim priznanjem koje individualac može da dobije. Pobedio je ispred saigrača Čarltona, te Džajića i Bekenbauera. Bio je na krovu sveta sa 22 godine. I polako krenuo da pada.

„Sveto Trojstvo“ Junajteda Čarlton – Best – Lo,  nastavilo je sa dobrim partijama, ali klub je nizao loše sezone. Bazbi je odlazio sa mesta trenera, pa se vraćao, nije bilo pomoći. Ubrzo je i navedeni trio oslabio, Best nije mogao da uskladi turbulentan privatni život sa sportom. Njegov najveći uspeh do kraja karijere u Junajtedu bili su 6 golova u meču protiv Nortemptona.

Tom senzacionalnom partijom zaslužio je poziv premijera Velike Britanije, Harolda Vilsona, koji je svakako bio njegov fan. 2002. je Bestova goleada na Kaunti graund stadionu proglašena za 26. najveći sportski momenat u istoriji Britanije. Početkom sedamdesetih je blistao na momente, ali objektivno, tim nije bio dovoljno dobar. Besti je jednom prilikom suspendovan od strane Junajteda, jer je odabrao da vreme provede sa glumicom Šined Kjuzak, umesto da stigne na voz za Stamford bridž, gde je imao trening.

U januaru 1972. celu nedelju se nije pojavio na treninzima, jer se zabavljao sa trenutnom misicom Velike Britanije, Kerolin Mur. Ipak, šestu sezonu zaredom bio je najbolji strelac kluba, sa 27 golova u 54 utakmice, a onda je iznenada objavio da se povlači, no ipak se pojavio na pripremama za narednu sezonu. Hemija u ekipi je bila loša, Best je bio deo iskusnog dela tima, koji nije hteo da se druži sa mladim, lošijim igračima.

Mandatory Credit: Allsport UK /Allsport

U tom beznađu Mančestera, Best se sve više gubio. Odlazio je na žurke u London, bio kažnjavan od strane kluba i lige, ali uzalud. Čak je i ponovo najavio fudbalsku penziju, ali se ponovo vratio. Novi trener Dokerti, je obezbedio opstanak Junajteda u Prvoj diviziji ’73, ali 1974. je bila kobna i Đavoli su ispali u drugi rang. Klub su već napustili Bobi Čarlton i Denis Lo, koji je u gradskom rivalu Sitiju, golom zapečatio relegaciju Junajteda.

A poslednju utakmicu za Mančester u karijeri, problematični Best je odigrao 1. januara 1974. godine, bio je to poraz protiv Kvins Park Rendžersa. Best se zasitio. Fudbal ga nije toliko ispunjavao, a nije mogao da kontroliše svoje poroke. Kako god, 470 mečeva, 179 golova… Džordž Best je legenda Mančester Junajteda i svetskog fudbala.

Prvi angažman nakon Junajteda bio je slika i prilika toga kakav je ostatak karijera čuvenog Bestija, iako tu jeste bilo još svetlih trenutaka. Otišao u Južnu Afriku, gde je odigrao samo 5 utakmica za Džuiš Gild, ali je privukao i 5 puta više publike na stadion. Slično je bilo i u Kork Seltiku. Nova fudbalski uspešna sezona bila je u SAD. Plejboj je napokon stigao u Holivud. Best je na 23 meča za Los Anđeles Asteke postigao 15 golova, i bio najbolji igrač ekipe. To se pročulo, pa je došlo do povratka na Ostrvo, i to u Fulam.

Bila je to zanimljiva ekipa u Drugoj diviziji. Vodeći trio su uz Bestija bili nekadašnji kapiten šampionske generacije Engleske, Bobi Mur i stari Džordžov prijatelj iz barova i striptiz klubova, Rodni  Marš. Čuvena je situacija kada su kao saigrači, Best i Marš krenuli da otimaju loptu jedan drugome. Sjajni dribler iz Belfasta je pokazao da još može dobro da igra, i pored slabije fizičke spreme.

Usledio je povratak u Los Anđeles, još jedna uspešna sezona, gde je proglašen za Najboljeg veznog igrača lige. Iskoristio je priliku i da sa trenernom Kenom Adamom otvori „Bestie’s beach bar“, i upravljao je navedenim ugostiteljskim objektom do devedesetih. Ponovo se nije dugo zadržao na istom mestu, ovaj put je Tom Hart, vasnik Hiberniana dobio dojavu da je Best slobodan. Doveo ga je i plaćao po utakmica.

Hibsi su ipak ispali iz Prve divizije Škotske, ali na prvom Bestovom meču za ekipu, poseta je bila četvorostruko veća od uobičajene, i taj trend se nastavio. I u Škotskoj je imao svoje momente. Bio je otpušten jer se napio sa ragbi reprezentacijom Francuske.

Američku epizodu završio je u San Hoze Ertkvejksima, a tada mu je trener bio poznato lice, Antonio Simoeš. Da, onaj krilni igrač Benfike od pre par pasusa i 14 godina. Prisustvovao je rađanju i gašenju zvezde.

Na treningu bi prohujao pored saigrača, a onda bi legao na travu i smejao se. Imao je lep odsmeh, bio je zgodan mladić. Ostalo neću da spominjem“, reči su Simoeša.

Za to vreme, Besti je uspeo da postigne i jedan od najboljih golova do tada viđenih u fudbalskoj ligi Severne Amerike.

Od fudbalske karijere ovog velikana nije ostalo ništa bitno za spomenuti… a samo klubovi i barovi pamte šta se još zbilo. 1981. je dobio sina, Kaluma, sa Plejboj zečicom engleskog porekla, Anđelom Mekdonald – Džejns. Venčali su se u Las Vegasu 3 godine ranije. Ali već godinu po rođenju sina nisu živeli zajedno, a Anđela je o tome rekla“Imala sam dve bebe. Veliku i malu. Velika je morala da ode“.

Alkoholizam je uzeo dušu nekada sjajnog fudbalera. Jednom prilikom je opljačkao ženu, a kasnije izjavio:“Sedeli smo u baru na plaži, ona je otišla do toaleta, a ja sam se nageo, i uzeo sav novac koji je imala u torbi“. Božić 1984. je proveo iza rešetaka, jer je bio uhapšen zbog vožnje u pijanom stanju. Nije imao novca za kauciju.

Promili, golovi, tuče, asistencije… To je bio Džordž  Best. Kasnije se još jednom ženio, tada mu je izabranica bila Aleks Persi. Bili su u braku od 1995. do 2005. Godinu dana pre razvoda ga je tužila zbog fizičkog zlostavljanja. Otvarao je klubove, restorane, modne butike i bio zvanično najbolji fudbaler Evrope. 1999. BBC ga je stavio u top 6 najbojih sportskih ličnosti veka. Iste godine je proglašen i za 8. najboljeg fudbalera ikada od strane World Soccer-a. Imao je sve. Voleli su ga svi.

Trećeg oktobra 2005. godine, Best je primljen na intenzivnu negu, jer su mu otkazivali bubrezi. Otkazvanje je izazvala infekcija usled lekova koje je pio da mu telo ne bi odbilo novu jetru. Naravno, nije pomoglo što je nastavio da pije i posle transplatacije. 27. oktobra su krenuli naslovi da Best oseća da umire, i da je poslao poruke porodici i prijateljima.

Mnogi su i došli da se pozdrave sa njim, olakšaju mu poslednje dane. Bio je tu njegov saputnik Rodni Marš, a i ostala 2 člana ubitačne trojke Junajteda, Bobi Čarlton i Denis Lo. 20. novembra, britanski tabloid News of the World, objavio je sliku Besta, već iscrpljenog i žuticom, sa natpisom protiv konzumiranja alkohola i njegovom porukom „Nemojte umreti kao ja“. Pet dana kasnije, u ranim jutarnjim časovima, tretman je prekinut. Konačno, 26.11.2005. Džordž Best je preminuo, kao i njegova majka, od komplikacija usled alkoholizma. Imao je 59 godina.

Ceo svet je tugovao. Fudbal je izgubio jednog od zlatnih dečaka. Poruke su dolazile sa svih strana. Aerodrom u Belfastu je nazvan po Bestu. Sahrana je bila uživo prenošena na više televizija, a kasnije je kremiran i ostaci su ostavljeni pored  pokojne majke. Simbolika je pratila i smrt ovog velikana.

Prvu utakmicu nakon Bestove smrti, Junajted je igrao protiv Vest Bromvič Albiona, kluba protiv kojeg je ’63 Džordž debitovao. Mančester je pobedio, a pre meča su se skupili svi živi akteri Bestovog debija, bivši saigrači, sin Kalum, i trenutni igrači obe ekipe i održali minut ćutanja, uz tribine preplavljene slikama velikana iz Belfasta. 2007. GQ  magazin ga je stavio na listu 50 najstilizovanijih muškaraca u poslednjih 50 godina. Iako su tada plate fudbalera bile mnogo manje nego danas, on je uz ceo imidž superzvezde zarađivao mnogo, i gotovo sve potrošio.

„Potrošio sam mnogo novca na alkohol, žene i automobile. Ostalo sam proćerdao“, čuveni je citat velikog Bestija. Govorio je za sebe i da je njegov talenat bio prokletstvo, jer je osim na terenu, uvek osećao potrebu da bude najbolji i na žurkama.

Džordž me je inspirisao kad sam bio mlađi. Bio je uzbudljiv i zanimljiv, i sposoban da inspiriše saigrače. Zapravo mislim da smo bili vrlo slični. Dribleri koji mogu da kreiraju magiju“ –  Diego Armando Maradona.

„To što je on imao bilo je posebno, to ne možeš da treniraš“ – Johan Krojf

Bio je sposoban da koristi obe noge – nekad se činilo da ih ima šest“ – Ser Met Bazbi

Genije. Pionir. Predvodnik. Osuđenik kojeg su voleli. Kulturna ikona. Legenda.

Piše: Saša Milićević

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime