Puls karijera dva romantika – sinteza umetnosti, sporta i emocije

Mandatory Credit: Ben Radford/ALLSPORT

Oduvek je u sportu poštovana lucidnost. To je osobina koja donosi osmeh na lice navijačima. U nastanku mnogih sportova, to je i bilo najbitnije. Vikendom bi se ljudi okupili, plakali i smejali se uz omiljeni tim, pa onda nazad na težak radnički život.

S druge strane, poznati su stihovi Zabranjenog pušenja:“Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, završit će karijeru u nižerazrednom Vratniku“. Nekada i treneri sputavaju talenat pojedinaca zbog svoje želje da budu glavni, da grade autoritet na strahu, dok nekad ti igrači zaista jesu previše neozbiljni za profesionalan sport. Češće je, ipak, ovo prvo. U raznim šablonima, nestaje magija svake igre. A to je suština, ludički faktor, nadmudriti protivnika u igri.

U ovom tekstu, govoriću o dva čoveka koji su igrali za potez više, za osmeh navijača, za ljubav prema igri, ali su istovremeno i bili posvećeni rezultatu. Te dve filozofije uopšte nisu u isključujućem odnosu. Jedan je Francuz, jedan Amerikanac. Jedan je bio fudbaler, jedan košarkaš. Oni su David Žinola i Nik Van Eksel.

Na jugoistoku Francuske, u mestu Gasin, 25. januara 1967. godine, rođen je dečak po imenu David Žinola. Od rane mladosti videlo se da je talentovan za fudbal. U početku je igrao u veznom redu, ali je na krilnu poziciju, gde su njegovi driblinzi i prodori bili ubitačni za protivnike. Seniorsku karijeru počeo je u Tulonu u čiji je i junior bio, pa je preko Rasinga iz Pariza i Bresta, u januaru 1992. godine stigao u Pariz Sen Žermen. Posle prilagođavanja, nastupio je period magije koji je zaludeo fudbalski svet.

PSŽ je u sezoni 1992/93 osvojio Kup Francuske, a Žinola je krajem godine proglašen za najboljeg fudbalera države, u izboru Frans Fudbal magazina. Ta 1993. je bila neobična, i tu se pokazala prava veličina sjajnog ofanzivca. Navedena nagrada je stigla u decembru, iako je u novembru  Žinolin loš pas doveo do gola za Bugarsku  i reprezentacija Francuske se šokantno nije plasirala na Svetsko prvenstvo 1994. Tadašnji selektor Žerar Ulije je svalio svu krivicu na krilnog igrača Parižana. Navijači su ga i dalje voleli. Žinola je priznao da je kao dečak navijao za Olimpik Marsej, simpatizeri PSŽa su ga i dalje obožavali. On je znao kako da uzvrati, bio je najbolji strelac prvenstva i vodio PSŽ do druge titule u istoriji kluba u sezoni ’93/94. Sledeće godine, popularni Prinčevi su osvojili još jedan Kup, a nakon toga, Žinola je odlučio da promeni sredinu. Svi su očekivali odlazak u Barselonu, španski mediji su ga zvali „El Magnifico“, ali ipak je došlo do transfera u Njukasl Junajted.

Nije se pokazao kao golgeter u novom klubu, ali je bio vitalan deo ekipe koja je pod vođstvom Kevina Kigena završila kao druga, iza Mančester Junajteda, iako su Svrake imale i 10 bodova prednosti tokom sezone. Njegovi driblinzi su bili nerešiva enigma za defanzivce. Ostaje žal za titulom ali to je svakako bila najbolja sezona Njukasla posle mnogo godina. 1996. je Ser Bobi Robson lično pokušao da dovede Žinolu u Barselonu, ali do toga nažalost nije došlo. Verujem da je ispaštao i sam David i ceo fudbalski svet. Posebno što je po odlasku Kigena, kod novog menadžera, Dalgliša, bio u zapećku, i znalo se da će menjati sredinu.

Za 2,5 miliona funti, Žinola je 1997. postao igrač Totenhema. Zabeležio je 100 nastupa za tim iz Londona, i osvojio svoj jedini klupski trofej u Engleskoj, Liga kup 1999. Iste godine, dobio je i najveće individualno priznanje u karijeri, naime, legendarni Johan Krojf je izjavio da je za njega Žinola najbolji fudbaler na svetu. A da, proglašen je i za najboljeg fudbalera Premier lige, iako je Totenhem završio sezonu na 11. poziciji! Bio je prvi u istoriji sa tim laskavim priznanjem, a da mu tim nije bio u top 4.

Sa 33 godine je prodat Aston Vili za 3 miliona funti, što govori koliko je poštovan bio. Nije bio srećan što se to desilo, ali je razumeo da je ponuda bila odlična. Međutim, nije uradio ništa značajno, bilo je i problema sa trenerom, a ni kasnije u Evertonu nije našao svoj mir. Po završetku karijere, nastavio je da se bavi – svačim! To se i očekivalo od ovog ekscentrika, koji se posle fudbalske epohe bavi glumom i manekenstvom, a i nagrađivani je proizvođač vina. U sportu se zadržao kao analitičar. Na jednoj humanitarnoj utakmici 2016, doživeo je srčani udar, i pao u komu. Srećom, oživljavanje je bilo uspešno, travnati teren ipak previše voli svog mađioničara. Ima troje dece iz dva braka, i naravno, obe žene su mu manekenke.

Uradio je mnogo, mogao je i više. Vrhunski tehničar sa borbenim žarom. Vole ga širom sveta, dok za PSŽ i Totenhem predstavlja ikonu kluba. Za mene je prava kruna i potvrda svega što David Žinola jeste, gostovanje u studiju Skaj Sporta krajem prošle godine, uživajte:

Selimo se u Viskonsin, ne zbog farme, već zbog tamnoputog levorukog genija. 27. novembra 1971. godine, rodio se Niki Maksvel Van Eksel. Sa takvim imenom, bio je predodređen za velike stvari, ali nije mu bilo lako da dođe do vrha. Uz oca je počeo da dolazi na košarkaške terene, ali ubrzo je bajka prešla u horor. Zbog kriminalnih aktivnosti, otac mu je završio u zatvoru, majka je morala da radi naporno da bi ga izdržavala. Ubrzo je došlo do razvoda i Nik je otišao da živi sa majkom Džojs. Iako otac više nije bio deo njegovog života, osim što dele ime, odabrao je i da nosi broj 31 kao i Nik Senior.

Košarka je bila Van Ekselov spas, vredno je trenirao i bio najbolji na Triniti Veli koledžu, ali, posle dve godne, bilo je vreme za iskorak. Želeo je u prvu diviziju koledž košarke, i stigla je ponuda od Sinsinatija. Međutim, ocene su bile veliki problem. Tokom leta, Nik je uspeo dovoljno da popravi situaciju i ode na bolji fakultet, ali što je još bitnije, dobio je šansu da igra u najboljoj diviziji NCAA. Trener mu je bio čuveni Bob Hagins.

KLADI SE NA KOŠARKU U MERIDIANU

Sinsinati je imao odličnu sezonu sa Van Ekselom u prvoj petorci, plasirali su se na Fajnal for NCAA, ali tamo ih je zaustavio legendarni tim Mičigena, poznat kao Fab Five. Sledeća sezona je bila još bolja za levorukog pleja, malo lošija za tim. Sa 18,3 poena i 4,5 asistencija u proseku, vodio je ekipu do Elitnih osam, ali tamo su u produžetku izgubili od Severne Karoline. Za samo dve godine, postao je istorijski lider Sinsinatija u broju ubačenih trojki, kao i procentu šuta za 3 poena, što ga je dovelo do užeg izbora za Vudenovu nagradu, koja pripada najboljem koledž košarkašu.

Došlo je vreme za veliku scenu. Tako atraktivan košarkaš došao je baš tamo gde treba – u Holivud. Kao 37. pika na draftu 1993, odabrali su ga Los Anđeles Lejkers. Van Eksel i Edi Džouns, trebalo je da predstavljaju kamen temeljac novih Lejkersa. Šoutajm era je okončana, bio je trenutak za sveže snage. Posle jedne sezone bez doigravanja (u kojoj je Nik bio u drugom ruki timu), bekovski tandem je odveo ekipu u narednu fazu. Nik Van Eksel je predvodio ekipu u plejofu sa 20 poena, 7,3 asistecije i nešto više od 2 ukradene lopte po meču. Njegov agresivan i tehnički bogat stil igre je dizao navijače na noge, ali dalje od druge runde nisu mogli. Zvezda je ipak rođena, te je eksplozivni košarkaš dobio nadimak Brzi Nik (Nick the Quick).

Njegov neiskvaren, prirodan pristup, imao je i naličje. Naime, 1996. je suspendovan na 7 utakmica i novčano kažnjen jer je odgurnuo sudiju. Nije najbolje kontrolisao emocije, svađao se sa trenerom Herisom, kome se kasnije izvinjavao. Zabeležio je svoj jedini Ol Star nastup u sezoni ’97/98. Igrali su Lejkersi i dalje plejof, ali opet je druga runda bila maksimum. Usledio je trejd u Denver. Bilo je govora da Van Eksel nije pravi lider, ali objektivno, tim iz Los Anđelesa nije tada imao ekipu za veće domete.

Era u Nagetsima je bila zanimljiva. Nik je beležio rekordne brojke, a Denver je bio u „podrumu“ lige. Za 4 godine, Nagetsi nisu videli doigravanje, ali je Van Eksel dominirao. Beležio je u sezoni 2001/02 21,4 poena i 8,1 asistenciju po meču, no tim je uvek bio oko 12. mesta u konferenciji. Nije imao sreće. Ali, oni koji su ga gledali, itekako jesu. I sa 30 godina je trčao kao dečak, i sa osmehom na licu šutirao trojke i delio asistencije. Baš je početkom 2002. godine krenuo put Teksasa.

Možda neočekivano, trenutak kada je istinski priznat došao je dok je igrao za Maverikse, u koje je iz Kolorada stigao na polusezoni. Za jednu i po godinu u Dalasu, prilagodio se na poziciju 2 i igrao je plejof 2 puta.

Prve sezone je posle metle Juti, usledio poraz od čuvenih Kingsa, u kojima su vedete bili Divac i Stojaković. Doigravanje 2003. je svima pokazalo koliko je Van Eksel kvalitetan košarkaš. Tada, kada je imao bolje saigrače, Nešu je prepustio dirigentsku palicu, nije toliko punio svoju statistiku… Igrao je pametno, i kao i uvek, uzimao odgovornost kada je bilo neophodno. On je živeo za erupciju arene posle pogođenog šuta. Ovaj put, Dalas se osvetio Sakramentu, i pobedio u sjajnoj seriji od 7 utakmica. Posle uvodnog poraza, Maveriksi su pobedili 2 zaredom, a Van Eksel je postigao 36 i 40 poena u tim mečevima.

Poslednje 3 sezone u karijeri je proveo u Golden Stejtu, Portlandu i San Antoniju. Znalo se da završava igračke dane, ali je znao da zablista, kao u Portlandu, kada je dao 8 trojki Ajversonovoj Filadelfiji. Lepo je što je poslednje godine ponovo odigrao plejof, nije imao bitnu ulogu, a Sparsi su ispali baš od Dalasa, ponovo jedna uzbudljiva serija od 7 utakmica.

Predan košarci, krenuo je da se bavi trenerskim poslom. Već u prvoj sezoni rada kao pomoćnik u Tigrovima sa Južnog Teksasa, shvatio je koliko je grešio kao igrač. Zvao je bivše trener da se izvini zbog svoje „vrele glave“. Bio je nadležan za razvoj igrača u Atlanti i pomoćni trener u Milvokiju. Dobio je malo iskustva i kao šef struke Teksasa u razvojnoj ligi.

Drugačije gleda na stvari kao trener, i generalno zrelija osoba, a osvestio ga je jedan nemili događaj. Naime, njegov sin, Niki Junior je 2013. osuđen na 60 godina zatvora, jer je ubio svog prijatelja, plašeći se da će ovaj da otkrije detalje pljačke u kojoj su učestvovali. Iz dana u Voriorsima, veliki je prijatelj sa trenerom Njujorka Dejvidom Fizdejlom, iako se spekulisalo o njihovoj saradnji, i dalje su rivali, jer je Nik od 2016. pomoćnik u štabu Memfisa. Na terenu je bio genije sa brzim nogama i još bržim razmišljanjem… Nije više tako brz, ali prenosi znanje na mlađe, a verujem da je leva ruka i dalje ostala „meka“.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime