Šandor Kočiš i suština fudbala

Šandor Kočiš Mađarska
Šandor Kočiš, stoji četvrti s leva.

Prema kojoj argumentaciji neki igrači postaju „veliki“? Koje stvari uzimamo u obzir kada nečiju karijeru smatramo grandioznom, važnom za istoriju fudbala?

Najčešći razlog su trofeji. Kada postanete svetski šampion, automatski postajete besmrtni. I nije fraza, zaista, vaše ime nadživi vaš životni vek. Osvajanje najvećih trofeja tokom karijere čini da neka imena zauvek zaslužuju blago strahopoštovanje kada se izgovaraju.

Uz trofeje, tu je uticaj koji ste za svog igračkog života ostvarili na čitav sport. Takvih igrača je još manje, ali se zato o njima nikada ne raspravlja da li jesu ili nisu bili veliki fudbaleri.

Pele je bio tamnoputi mladić, a već nesumnjivo najbolji; graciozan, a ujedno nemilosrdan. Johan Krojf je predvodio revoluciju, Dijego Maradona je bio mešavina fudbalskog božanstva i ljudske faličnosti.

Kako onda to da jedan fudbaler koji nije osvojio Svetsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo niti Kup evropskih šampiona danas bude slavljen kao jedan od najvećih igrača svog doba i ostane upamćen kao velikan evropskog fudbala?

Nezasiti golgeter je potreban svakom timu

U njegovom slučaju, suština je u osnovnom cilju fudbala – postizanju golova. Šandor Kočiš ih je postizao mnogo. Baš mnogo.

Rođen 1929. godine u Budimpešti, Kočiš je odrastao u periodu između dva svetska rata, da bi po završetku ovog drugog, kao 16-godišnji tinejdžer postao fudbaler. Samo godinu dana je nastupao za maleni Kobanjai pre nego što će 1946. preći u redove velikog Ferencvaroša.

Jedan od dva najveća mađarska kluba uživaće u njegovim partijama četiri godine, pre nego što Kočiš pređe u Honved. Bio je to klub za koji je mađarska komunistička vlast odlučila da postane vojni klub, ali još važnije, klub u kojem će nastupati najbolji domaći fudbaleri.

MUNDIJAL 50: JOHAN NESKENS – ONAJ DRUGI JOHAN

Tako se gradio veliki tim, jedan od najvećih u istoriji fudbala koji nije uspeo da postane šampion sveta. Tamo će igrati većina igrača koji će 1954. ostati nadomak najvećeg trofeja. Šandor Kočiš je imao mesto u tom timu.

Kako i ne bi, kada je svakom timu bio potreban nezasiti golgeter koji će živeti od smeštanja lopte u mrežu? Kočiš je radio baš to. U Honvedu je u prvih pet sezona uvek postizao između 24 i 36 ligaških golova.

U Kupu Mađarske 1954. je postigao 13 golova na samo pet utakmica. Slično je uradio i dve godine ranije, kada je takođe 13 puta tresao mrežu, ali na tri utakmice. Toliko je nezaustavljiv bio.

KO OSVAJA MUNDIJAL? NEMCI I BRAZILCI SU PRVI FAVORITI!

Svetsko prvenstvo 1950. u Brazilu bilo je prvo posle 12 godina i prvo posle brutalnog svetskog rata. Osim što je Nemačkoj i Japanu bilo zabranjeno učešće, tri velike zemlje iza „gvozdene zavese“ odbile su da igraju na četvrtom Mundijalu – Sovjetski Savez, Čehoslovačka i Mađarska.

Zlato na OI i nova dokazivanja

Legendarna reprezentacija Mađarske, pred početak polufinala Svetskog prvenstva 1954. protiv Urugvaja. Kočiš stoji skroz desno.

Tako je finalista sa prethodnog Mundijala ostao bez prilike da makar ponovi rezultat od 12 godina ranije, ali Mađarska je svoju snagu pokazala već dve godine kasnije.

Olimpijske igre u Helsinkiju bile su prilika da ova snažna selekcija pokaže šta sve može. Padale su Rumunija, Italija i Turska, pre nego što je Mađarska u polufinalu savladala Švedsku sa 6:0. U finalu je čekala Jugoslavija sa Stjepanom Bobekom, Brankom Zebecom, Rajkom Mitićem i Zlatkom Čajkovskim.

MUNDIJAL 50: LUKSEMBURG – ŠENGEN I FUDBAL NA IĆ

Ipak, Vladimir Beara nije mogao da zaustavi Ferenca Puškaša i Zoltana Čibora, dok je Kočiš bio drugi strelac turnira sa šest golova.

Olimpijski turnir je tada već pomalo gubio na značaju usled razvitka Mundijala, ali je i dalje bio mesto gde su se okupljali neki od najvećih timova sveta. Ako je posle Helsinkija i bilo sumnje, Kočiš ju je razrešio u naredne dve godine, potvrdivši da je jedan od najvećih golgetera koje je svet video.

U svom prvom meču za Mađarsku posle zlata na Olimpijskim igrama, Kočiš je upisao het-trik protiv Čehoslovačke u pobedi od 5:0, a bitnu ulogu je imao u dva čuvena susreta protiv Engleske.

MUNDIJAL 50: ŠUT DO VEČNOSTI – POSTALI SU LEGENDE ZBOG JEDNOG GOLA

Iako je u pobedama nad zemljom kolevkom fudbala Mađarska slavila sa 6:3, a potom i 7:1, Kočiš je, kontradiktorno, postigao samo dva gola. Ipak, njegova privrženost timu i poštovanje taktičke inovacije, omogućilo je da Nandor Hidekuti bude glavna zvezda tih mečeva, igrajući u ulozi koju bismo danas najbliže mogli da opišemo terminom „lažne devetke“.

Ipak, Mundijal u Švajcarskoj bio je potvrda Kočišove nadmoći u i oko šesnaesterca, te lakoće sa kojom je varao golmane.

Nestvarni Kočiš je harao 1954.

Mađarska je na turnir došla kao glavni favorit. Osvojili su OI u Helsinkiju, a fudbal koji su prikazali protiv Engleske bio je jasan znak ostalima. Kočiš je u tom timu bio mašina za golove.

Prvi meč u grupi rešen je bez imalo otpora protivnika – Južna Koreja je bila savladana sa 9:0, a Kočiš je postigao het-trik. Tri dana kasnije pala je Zapadna Nemačka. I to kako je pala – rezultat je bio 8:3, a ovog puta je bio strelac četiri pogotka.

U četvrtfinalu je pao Brazil, vicešampion sveta, u trijumfu od 4:2, a istim rezultatom u narednoj rundi stradao je Urugvaj, aktuelni vladar planete. Kočiš je postigao po dva gola u ta dva meča, a oba protiv Urusa stigla su u drugom produžetku za plasman u veliko finale.

Tamo, međutim, istrošeni Kočiš nije mogao da pronađe put do mreže. Roviti Puškaš je bio najbolji igrač „Lake konjice“ u tom meču, ali je Zapadna Nemačka dobila svoju osvetu – slavili su sa 3:2, a taj trijumf je u zemlji novih svetskih šampiona opisan kao „udahnuće novog života nemačkom fudbalu“.

MOŽE LI SRBIJA DA SAVLADA KOSTARIKU?

Moglo bi se reći da su Nemci baš tada postali „Nemci“, jer uistinu, niko nije očekivao da bi Nemci mogli da savladaju Zlatni tim, kako su bili poznati u Mađarskoj. Hidekuti, Puškaš, Čibor i ekipa bili su zaustavljeni, a Kočišu je slaba uteha bila nagrada za najboljeg strelca turnira sa 11 golova.

Izgnanstvo i godine u Španiji

Bio je to jedini Mundijal na kojem je Kočiš nastupio. Četiri godine kasnije, kada se turnir bude igrao u Švedskoj, a mladi Pele bude stupao na scenu, Kočiš će već biti u izgnanstvu u Španiji.

Desilo se to 1956. godine. Honved je u Kupu šampiona igrao protiv Atletik Bilbaa, ali se posle tog revanša tim nije odmah vratio u Mađarsku. U Budimpešti je izbio ustanak, a igrači nisu želeli nazad. Ekipa se odlučila da napravi turneju po Italiji, Portugalu, Španiji i Brazilu.

Mađarskim vlastima i svetskoj fudbalskoj organizaciji se to nije dopalo, ali nisu mogli mnogo da učine. Po završetku turneje, najveći igrači Honveda našli su nove klubove – Puškaš je otišao u Real Madrid, a Kočiš u Barselonu.

ŽIL RIME – ČOVEK ČIJE SNOVE ŽIVIMO

Međutim, ovaj neponovljivi golgeter za kojeg se govorilo da je imao najčistiju tehniku udaranja lopte glavom nikada nije ostao upamćen kao Puškaš. Samo po sebi to nije tako začuđujuće, imajući u vidu šta je sve Puškaš postigao sa Real Madridom, a kasnije i kao trener.

Razlozi zašto svi Kočiša prepoznaju kao velikog golgetera, ali ne stavljaju uz rame najvećem od svih mađarskih igrača mogu se naći u njegovoj ličnosti i životnim okolnostima.

Kočiš je, naime, bio povučenog karaktera. Nije bio ekstrovertan kao neki od njegovih saigrača iz reprezentacije, niti je bio željan samopromovisanja. Uz to, Kočiš nije imao priliku da se vrati u svoju domovinu.

Tragedija velikog golgetera

Posle ustanka iz 1956. i ostanka u Španiji, Kočiš nije mogao nazad u svoju rodnu Budimpeštu čak i da je hteo, a kasnije ga je u tome sprečila i smrt. Imao je samo 49 godina kada je pao sa četvrtog sprata bolnice u Barseloni. Tada su mu već bile dijagnostifikovane leukemija i rak želuca i nije bilo utvrđeno da li se radilo o samoubistvu ili samo nezgodi.

Sve to bi moglo da bude dobro objašnjenje zašto je ostao upamćen najviše po svojim brojevima, po tome što je na 68 utakmica za Mađarsku postigao neverovatnih 75 golova, umesto da je dobio priliku da svojim očima vidi obožavanje i ljubav koju je u svojoj domovini zaslužio.

MUNDIJAL 50: ONI NIKADA NISU VIDELI MUNDIJAL

Nije bio prvak sveta niti prvak Evrope. Nije čak bio ni najbolji fudbaler u svojoj reprezentaciji. U retkim slučajevima, pak, ni to nije neophodno. Dovoljno je samo da postižete golove.

Oni su suština fudbala. Kočiš je svojom nezasitošću za golovima dopreo do suštine.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime