SAŠA ĐORĐEVIĆ: Šta se može Jupiteru, ne može se ostalima

Aleksandar Djordjevic Top 16 round 5 Eurocup basketball game between Partizan and Rytas in Belgrade, Serbia on January 30, 2019. januar 30. (credit image & photo: STARSPORT/ Pedja Milosavljevic)

Da je Saša Đorđević onomad u Turskoj pobedio Slovence , ostalo bi zapisano da je svoj prvi evropski trofej kao trener osvojio sa reprezentacijom Srbije, ali su životni putevi retko kada onakvi kakvim ih mi unapred zamišljamo.

Verovatno ne bi bilo korektno prema njegovom trenutnom klubu pitati koj bi mu trofej bio draži – neosvojeni na EP pre dve godine, ili upravo osvojeni sa Virtusom iz Bolonje u FIBA Ligi šampiona. Odgovor, međutim svi znamo, pa samim tim i pitanje gubi smisao. Ono što treba podvući je da je Saša Đorđević još jednom pokazao ne baš tako čestu, ali svakako važnu osobinu dobrih trenera, a to je umeće da motiviše svoje košarkaše da pružaju nivo igre koji nikad nije ispod, a veoma često iznad njihovih pojedinačnih kvaliteta.

Kao povratak drugoj košarkaškoj kući – Đorđević preuzeo Virtus iz Bolonje

Njegovi biografski podaci su dobro poznati, pa se tako zna da mu ovo nije prvi trofej u trenerskoj karijeri. Prva dva su međutim, osvojena u kupovima (Grčka, Nemačka), dok je titula pobednika FIBA Lige šampiona ipak nešto drugo. Pored toga, ostvarena je sa košarkašima sa kojima je proveo tek dva meseca i koje je odbirao neko drugi. Iako se samo takmičenje smatra ,,trećeligaškim“ evropskim, na Fajnal foru u Antverpenu su pali favorizovani Bamberg i ACB ligaš Tenerife.

Đorđević je poznat po sjajnoj motivaciji svojih košarkaša

Šta je drugo mogao da uradi osim ono u čemu je bio poznat i u igračkim danima – da raširi pozitivnu energiju i motivaciju. Koliko je to teško uraditi u ekipi u kojoj je velika većina profesionalaca, posebno Amerikanaca koji često menjaju klubove, nije teško zamisliti. U tako kratkom roku je još i teže. Međutim, videlo se po samim košarkašima Virtusa da u ekipi vlada odlična atmosfera, što je nužan preduslov za postizanje uspeha.

Tim nužniji u klubovima koji ne mogu da računaju na velika imena u svom sastavu, već da se oslanaju na kolektivnu igru. Takav način funkcionisanja je osnova onog što je Sale nacionale uradio u Antverpenu, gde je njegova ekipa na tom planu bila za koplje bolja od ostalih. To se posebno videlo u igri u odbrani koja je bila praktično besprekorna i protiv koje ni trener Bamberga Federiko Parego, ni trener Tenerifa Ćus Vidoreta nisu imali pravo rešenje.

Zapravo, nisu imali nikakvo, jer su oba ekipe zajedno ubacile Virtusu svega 111 poena.

FIBA je odlično organizovala ceo događaj, a pobednički tim je pored počasti, dobio i nagradu od milion evra, što je svakako velika stvar za Virtus koji dugo čeka na povratak stare slave. Đorđević je ovim titulom pokazao da može da bude kamen temeljac planova koje ima klub, a to je uspon ka vrhu italijanske košarke.

Osvajao je trofeje sa Panatinaikosom i Bajernom

Neki Đorđeviću zameraju na višku principijelnosti u radu, kao da je to loša osobina. Da nije tako, možda bi i sa dva prethodna kluba (Panatinaikos, Bajern) osvojio i ligaške titule, ali Đorđević više voli da on upravlja stvarima od koje zavisi ono što se vidi na terenu, nego neko drugi. Opet, da nije tako, možda ne bi sa reprezentacijom imao tako uspešan period posle nekoliko godina u tokom kojih Srbija nije igrala veću ulogu na velikim takmičenjima.

Koje čari ima FIBA Liga šampiona – u igri su šampioni Evrope, pobednici Saporta kupa i višestruki državni prvaci

Virtus najavljuje ambiciozno leto, u čemu će mu prvi evropski trofej osvojen posle deset godina biti veliki zamajac. Klub neće igrati u plej-ofu italijanskog šampionata, što može da ima svoje prednosti u dužem periodu za promišljenje obavljanje promena. Sale nacionale je inače, u Italiji i započeo trenersku karijeru, vodeći po jednu sezonu, nažalost sa većom pauzom, Milano i Beneton. Kao igrače je na Apeninima nastupao za Milano, zatim gradskog rivala Virtusa, Fortitudo i Skavolini iz Pezara.

Kada je 2013. godine preuzimao reprezentaciju, glavna stavka u koloni upitnika je bio nedostatak kontinuiteta u radu. Od tada pa sve do danas, Đorđević je svake sledeće godine osvajanjem bar po jednog trofeja u različitim konkurencijama, dokazao tvrdnju iz rimljanske poslovice o Jupiteru.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime