Senegal se vratio! Prošla je decenija i po od Dijufa, Kamare i Diopa i vreme je za nove heroje!

Reprezentacija Senegala je čekala dugih 16 godina, ali tome je sada kraj! Ova afrička selekcija je obezbedila plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiju po prvi put od debija u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine. 

Prošla je čitava decenija i po kada su fudbaleri Senegala očarali, ali i prevashodno šokirali svet svojim briljantnim partijama na Dalekom istoku. Bila je to legendarna generacija igrača predvođena El Hađi Dijufom, Anrijem Kamarom i Papa Buba Diopom, a nova generacija, na čelu sa Sadiom Maneom pokušaće da ponovi taj uspeh. 

A bilo je to leto za pamćenje. Čitava planeta je gledala u Seul tog poslednjeg majskog dana i jednu od najvećih generacija u istoriji evropskog fudbala. Francuska je na Mundijal stigla kao vladar sveta iz 1998. i prvak Evrope iz 2000. godine. Osvojili su sve što se osvojiti moglo i njihova uloga glavnog favorita bila je očekivana. 

Međutim, momci iz zemlje sa krajnjeg zapada Afrike nisu mnogo marili. Pet meseci ranije igrali su u finalu Kupa afričkih nacija i upravo je trebalo da odigraju svojih prvih 90 minuta mundijalskog fudbala. I kakav je to fudbal bio. Zinedin Zidan je zbog povrede morao da sa strane gleda kako njegovi saigrači ne mogu ništa protiv inspirisanih Senegalaca. 

Buba Diop je već posle pola sata igre doveo Senegal u vođstvo i Francuzima od tog trenutka nije bilo povratka pune četiri godine i turnira u Nemačkoj. Sa Svetskog prvenstva 2002. su ispali kao najgori tim grupe A, da bi na Euru u Portugalu takmičenje završili već u četvrtfinalu. Senegal je, međutim, nastavio svoj put. Remiji protiv Danske i Urugvaja značili su plasman u osminu finala. Tamo su pali i Šveđani, da bi turnir zvanično završili neporaženi, posle pobede Turske zlatnim golom u četvrtfinalu. 

I od tada ništa. Propušteni su turniri 2006., 2010. i 2014. godine, ali ova nova generacija je sazrela. Pobeda protiv Južne Afrike u pretposlednjem kolu označila je kraj strepnjama. Senegal je ponovo na Mundijalu. 

Sada se osećaju spremnim za nova velika dela. I zašto i ne bi? Predvodi ih jedan od najboljih igrača Liverpula, dok ostatak okosnice tima čine igrači iz najjačih evropskih liga. Diafra Sako, strelac prvog gola u ovoj vrednoj pobedi nad Bafanom Bafanom, uz Šeika Kujatea igra za Vest Hem, Idrisa Gaj je u Evertonu, dok Šeik Ndoje i Alfred Ndijae igraju u Čempionšipu. 

Sa druge strane, Keita Balde je jedna od najvećih zvezda Monaka. Tamo ove sezone igra u vrhunskoj formi nakon dokazivanja u Laciju, dok Kalidu Kulibali pruža kvalitetne partije u dresu Napolija. Između ostalih, tu su još i Kara Mbođ (Anderleht) i Papa Alijune Ndijae (Galatasaraj). 

Senegal će, tako, pokušati da ostvari još jedan podvig, ali i nešto značajno za svoj kontinent. Otkako su Dijuf, Kamara i ekipa plesali kraj kornera zastavica na prvom azijskom Mundijalu, afričke selekcije su tek jednom uspele da stignu do četvrtfinala. Bila je to ekipa Gane Milovana Rajevca koja je lako mogla i do polufinala – da nije bilo Luisa Suareza – i na Senegalcima je da poprave utisak. Timovi sa tla Afrike su bili katastrofalni u Brazilu i možda je pravo vreme da to promene. 

Imaju tim sa velikim evropskim zvezdama, imaju i vredne veziste, i definitivno je da u ovom timu postoji kvalitet da pokažu da u Rusiju nisu došli slučajno. Da li će daleko dogurati, kao i uvek, zavisi od mnogo faktora. Mi se samo nadamo da ćemo se uz njih ponovo dobro zabaviti. 

Dugo smo ih čekali, ali sada su ponovo tu. Ako nas je istorija išta naučila, onda neka se čuvaju Nemci. Možda im baš oni skinu krunu s glave…