Srbija juriša na zlato, ali čega bi se trebalo pribojavati?

Foto: FIBA

Ostao je još samo jedan korak koji bi pozlatio sve učinjeno na EP U18 u Letoniji. Da bi se stavila trešnja na vrh torte, „orlovi“ moraju da se posebno fokusiraju i pripreme za neke stvari. 

Ostao je i taj finalni stepenik na putu do cilja, koji je u skladu sa očekivanjima najteži do sada. Naspram Bućanovih izabranika neće stajati samo njihovi vršnjaci iz Letonije, već i po svoj prilici puna hala u Rigi. Atmosfera na dosadašnjim mečevima Srbije bila je poput one u studentskoj čitaonici. Falila su samo dela Kanta, Hegela i starogričkih filozofa na sedištima. Ovog puta bi trebalo da vidimo dijametralno suprotnu sliku, za koju naša reprezentacija mora da bude pripremljena.

Izuzev Pecarskog koji je još 2016. debitovao u seniorskoj košarci, retko ko se od naših košarkaša može pohvaliti iskustvom igranja pod pritiskom, kada je cela hala protiv njega. Petrušev je igrao u SAD gde buka dostiže vrhunac samo kada usledi atraktivan potez ili koš za pobedu. Ruku na srce, američka kultura navijanja se u potpunosti razlikuje od evropske, pa Filipovo iskustvo sa navijačima nije uporedivo sa onim što čeka „orlove“ u finalu. Paunović je igrao juniorsku ligu Srbije i Evroligu, koje zbog posećenosti i nisu baš merodavne.

Baltičke zemlje poput Litvanije i Letonije su dokazane košarkaške sredine, gde se ovaj sport tumači poput religije. Letonske navijače sam video na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u basketu 3×3 za srednjoškolce u Beogradu. Nije ih bilo više od desetak, ali su bili dovoljno glasni za sva tri terena u „Belexpo centru“, gde su se igrali mečevi. Samo što će u finalu taj broj biti višestruko uvećan, a sa njim i pritisak na naše reprezentativce.

Ne bi trebalo izostaviti ni sudijski kriterijum, koji bi vrlo lako mogao da vuče na vodenicu domaćina. Nije teorija zavere u pitanju, poput one ustaljene „da su svi protiv Srba“, već realan scenario. Istorija sporta je dala nebrojene primere da sudije po difoltu pokazuju blagu naklonjenost prema domaćinu. Bilo je i eksplicitne, poput „slučaja Turska“ 2010. godine, koji se ne zaboravlja tako lako. Ali kada si dobro pripremljen sudijama su vezane ruke za eventualnu sabotažu.

KO OSVAJA EVROLIGU?

Na naše mlade košarkaše biće izvršen najveći pritisak do sada, na šta moraju da budu spremni. Moraju, jer ovakve okolnosti detektuju igrače za velike utakmice. Šampionski instinkt i navike dolaze do izražaja u mlađim danima, a neguju se u nastavku karijere.

Srpski „Triple P“ (Petrušev, Paunović, Pecarski) je do sada odlično funkcionisao. Utakmica sa Francuskom u polufinalu bila je možda i najbolje pripremljena na čitavom šampionatu. Za razliku od meča sa Nemačkom, gde su bile izražene oscilacije u odbrani i neki nerezonski potezi u napadu, protiv „petlova“ je Srbija kontrolisala rezultatski tok od početka meča, čime je priuštila luksuz da spusti gard u završnici.

Kontrola skoka i timska igra bili su na zavidnom nivou, ali ne i broj izgubljenih lopti (čak 24). Letonija je u tom segmentu nešto bolja od Srbije, za razliku prethodna dva.

Srbija je najbolja skakačka ekipa na turniru, što u poređenju sa Letonijom ne čudi, s obzirom da Letonci k’o Letonci u svakom uzrastu neguju „ran end gan“ košarku sa nižim šuterskim petorkama koje šire protivničku odbranu, primoravajući centre da često izlaze van reketa. U tom slučaju postoji opasnost od „bekdor“ akcija i utrčavanja letonskih bekova pod koš, što znači da će spoljni igrači Srbije imati pune ruke posla pokrivajući rupe pod košem i istovremeno čuvajući perimetar.

Šta Zoran Paunović može da donese Crvenoj zvezdi?

Unutrašnja igra Letonaca nije na visokom nivou, a utisak je da je srpska centarska linija Pecarski-Petrušev-Ilić fizički dominantnija u odnosu na protivničku, što bi trebalo da eksploatiše u toku meča. Taj podatak kao što je već pomenuto može da predtavlja problem u odbrani, jer od dvanaestorice letonskih igrača, desetorica šutiraju trojke, što znači da će zona nadležnosti naših centara u defanzivi biti mnogo šira nego u prethodnim mečevima.

Drugi segment u kojem je naša reprezentacija u prednosti je timska igra. Srbija je ekipa sa najboljim prosekom asistiranih koševa po meču (25,7), za razliku od Letonije (17) koja zauzima sedmo mesto. Trifunović i Lakić su dokazali da su glavni igrači zaduženi za povezivanje redova u napadu, a veliku pomoć imaju i u Petruševu, koji za jednog visokog igrača ima prilično dobar pregled igre, što se pogotovo videlo u meču sa Francuzima.

Asistencije Zorana Paunovića su takođe veoma korisne, jer ih često kreira prilikom karakterističnih prodora kojima stvara višak i ostavlja čist šut ili put ka košu nekom od saigrača. Njegov ubitačan „prvi korak“ posebno bode oči prilikom takvih akcija.

Kod Letonaca se u svim napadačkim segmentima pa i asistencijama čitava igra vrti oko dvojice momaka sa spoljnih pozicija – Artursa Žagarsa i Artursa Kuruksa. Ovaj dvojac se kali u Španiji. Žagars igra za Huventud a Kuruks za Baskoniju. Obojica su, kao što se i od svakog Letonca očekuje, odlični šuteri. Žagars za tri poena šutira 44% na ovom turniru, a u proseku beleži 17,7 poena. Najbolju utakmicu odigrao je u polufinalu protiv Rusije, ubacivši 35 poena.

Najbolji je asistent ekipe sa 5,5 asistencija po utakmici. Pregled igre i osećaj za pas kod ovog momka su neverovatni, ali on nije klasičan „kec“ koji štedi lopte i njima hrani saigrače. Iako plejmejker, često ispoljava bekovsku komponentu uzimajući dosta šuteva na mečevima. Protiv Turske u osmini finala se ispromašivao i malo je falilo da izgube, ali se protiv „zbornaje“ iskupio i potvrdio epitet glavne zvezde ovog tima.

Kuruks je takođe dobar šuter sa nešto boljim procentom šuta za tri od svog kolege (50%), ali je kreativna komponenta u igri nešto izraženija kod Žagarsa. Član Baskonije je na svakoj dosadašnjoj utakmici imao dvocifren broj poena a očekuje se da to ponovi i u borbi za zlato. Prodor ga odlično služi pa bi se trebalo čuvati njegovih „šunjanja“ i utrčavanja pod koš usred širenja naše odbrane.

Kkada je timski procenat šuta za tri u pitanju i u ovom segmentu je Srbija na prvom mestu (42%), ali je potrebno obratiti pažnju na podatak da Letonija uzima daleko više šuteva van linije 6,75. „Orlovi“ su na dosadašnjih šest mečeva šutirali ukupno 82 puta za tri, a domaćin čak 158.

Ostaje nada da su lekcije na meču sa Nemačkom dobro naučene i da se scenario zatrpavanja koša sa spoljnih pozicija neće ponoviti. Jer, Letonija je ekipa koja živi na šutu za tri poena.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime