Srbija odbranila titulu iz Slovačke – četvrti trofej za juniore od 2006. godine

Foto: FIBA

Iako takmičenja u mlađim kategorijama imaju svoje specifičnosti zbog kojih nije lako odbraniti titulu na velikim takmičenjima kao što je prvenstvo Evrope, Srbija je napravila upravo takav podvig, pa je posle Slovačke prošle godine, trofej osvojila i u Letoniji.

Kada je u pitanju košarka, za kategoriju do 18 godina se i danas neretko upotrebljava termin ,,juniori“. Takmičenja u tom uzrastu su oduvek visoko cenjena, a u organizaciji FIBA su starija od svih ostalih. Prvo je održano još 1964. godine u Italiji, dok su druga nastala kasnije – za kadete 1971, takođe u Italiji, a ono za košarkaše do dvadeset godina tek 1992. godine (Grčka).

Srbija juriša na zlato, ali čega bi se trebalo pribojavati?

Kada smo se već dotakli istorijata, treba reći da su na juniorskim šampionatima Evrope dominirale samo dve košarkaške sile  – nekadašnji Sovjetski Savez i Jugoslavija. Sovjeti su čak dva puta bili četvorostruki uzastopni šampioni, a Jugoslavija je tokom sedamdesetih uspela da se tri puta popne na pobedničko postolje.

Iako je na papiru lakše, u novije doba se takva premoć u praksi retko ostvaruje. Čak i u uslovima održavanja turnira svake godine (od 2004) samo su Srbija i Turska uspele da odbrane titulu. Ukupno, naši juniori su se pobednički u zemlju vraćali četiri puta od 2006. godine.

Pecarski i Petrušev ubedljivo najbolji u Latviji

Aleksandar Bućan je iz prošlogodišnjeg sastava koji je vodio Vlada Jovanović nasledio dvojicu košarkaša – Marka Pecarskog i Filipa Petruševa. To se mora istaći kao jedan od najvažnijih činilicaa, ako ne i najvažniji, na putu ka velikom uspehu. Pecarski i Petrušev su uz Zorana Paunovića bili nosioci igre Bućanovog tima, a poslednjem je možda i nezasluženo izmaklo mesto u najboljoj petorci na turniru.

,,Trio P“ bez zadrške – Srbija favorit i protiv Francuske

Zato nije dvojici centara, jer ono što su Marko Pecarski i Filip Petrušev radili tokom takmičenja, sa pravom se može nazvati nečim najboljim što se moglo videti u Latviji. Štaviše, košarkaš Partizana je najbolji strelac i skakač, a novopečeni ,,Zag“ Petrušev je u obe kategorije treći. Da nisu samo ,,obični“ centri, pokazali su još nekim veoma cenjenim osobinama. Pecarski odlično šutira za tri poena, što je u modernoj košarci izuzetno cenjen deo repertoara za jednog centra, dok je Petrušev više ,,teodosićevski“ raspoložen, što znači da ima odličan pregled igre pa često beleži po nekoliko asistencija na utakmici.

Zoran Paunović je već bio tema našeg pisanja, a biće veoma zanimljivo videti da li će mu novi trener Crvene Zvezde Milan Tomić naći minute u seniorskoj košarci. Problem može da bude u tom što će Crveno-beli biti pod velikim pritiskom povratka titule ABA lige na Mali Kalemegdan, ali i velika konkurencija.

Srbija je imala odlično organizovanu igru od strane Trifunovića

Velika podrška njima torjici je bio ,,čovek iz senke“ Uroš Trifunović, inače sin nekadašnjeg košarkaša Zvezde i sadašnjeg košarkaškog trenera Aleksandra Trifunovića. Iako mu nedostaje nekih desetak santimetara visine, na momente je svojim kretnjama na terenu na Nemanju Bjelicu. Plejmejker Srbije se pojavljivao se u svim statističkim kolonama, a sa šest uhvaćenih lopti u finalu je pokazao da i pod košem može da uradi mnogo više.

Predvidite ko će biti novi pobednik Evrolige

Posebno je impresionirao odličnom selekcijom šuta (52.6% za tri poena), kao i pravom organizatorskom ulogom.

Pravi izazovi za sve košarkaše ove zlatne generacije tek predstoje, jer većini sledi promena iz omladinske u seniorsku košarku. Možda ne ove sezone, ali će to doći veoma brzo. To je još veći izazov za trenere, jer nije nepoznata stvar da košarkaši koji su briljirali u mlađim kategorijama, negde zalutaju kada se suoče sa seniorskom košarkom. Neki put su u pitanju fizičke predispozicije, a neki put čisto psihološki momenti, ali obe stvari zahtevaju jednako obiman i kvalitetan rad.

,,Trio P“ je bio nezaustavljiv i u finalu

Kada je u pitanju samo finale, Srbija je ponovo pokazala da je prava napadačka mašinerija. Naravno, glavne uloge su i ovoga puta pripale ,,Triju P“. Kao i većina protivnika, Latvija u reketu nije mogla da uradi ništa, zato je i pokušala svojim najpoznatijim oružjem – dalekometnim šutevima. Selekcija domaćina je i uspevala u tome, ali samo na taj način nije mogla do pobede.

Ono što može da raduje je da su srpski juniori uspeli da se izbore i sa uslovima igranja u pravoj navijačkoj atmosferi, koju su svojim prisustvom pojačale i letonske NBA zvezde Porzingis i Bertans. Poznato je da se igrači iz baltičkih zemalja ,,rađaju“ sa naštelovanom rukom, a to se videlo i u ovom susretu. Međutim, razlika ostvarena u šutu za tri poena nije mogla da nadoknadi o više nego dvostruko veću nadmoć pod košem (55:24), kao i smirenije izvođenje slobodnih bacanja (77%:50%).

Ispostavilo se da je odbrana najbolje funkcionisala u polufinalu, dok je u finalu, srećom bez posledica, ona ponovo bila nešto ispod nivoa. No, rezultat je i na taj način ostvaren, a ne treba sumnjati da će Bućan na nedostatke skrenuti pažnju. Uostalom, odličje je svakako znak da i Đorđević uperi pogled prema ovim zlatnim momcima.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime