Srbija završila Svetsko prvenstvo porazom od Argentine i najlošijim plasmanom u istoriji

Srbija Nemačka rukomet
(Photo by Thomas Eisenhuth/Bongarts/Getty Images)

Lekcijom se ne može smatrati situacija kada se propusti prilika da se nešto nauči,  ili da se naučeno primeni, a sve ono što je Srbija uradila na Svetskom prvenstvu za rukometaše se može svrstati u ono prvo.

Da su posle prethodnih neuspeha na velikim takmičenjima izvučene pouke, možda bi se izbegao novi. Međutim, da bi se pouke izvukle, najpre treba da postoji dobra volja da se tako nešto uradi. Ne samo kod pojedinaca, već bi to trebalo da je stvar opšteg načina razmišljanja.

Srbija je izgubila od ekipe koja joj je na početku veka dala samo deset golova na isotm takmičenju i zauzela osamnaesto mesto. Nije samo Argentina merilo rezultata, odnosno svega što su Orlovi uradili u Berlinu i Kopenhagenu, već su to i ostali dueli. Pre svega, to su mečevi u kojima su ostvarene pobede protiv selekcija koje su se pokazale nedoraslim velikim takmičenjima.

Srbija u Kopenhagenu: Peruničić obećao obe pobede 

No, Koreja i Bahrein na Svetski šampionat nisu ni došle najavljujući proboj među dvanaest najboljih timova. Srpski reprezentativci su savladali ove dve ekipe, ali nisu ostavili utisak da ne bi bili poraženi već u sledećem susretu. Argentina, koja nikada na planetarnom takmičenju nije bila plasirana bolje od dvanaestog mesta, pokazala je da Srbija nema prava da potceni bilo kog protivnika.

Nenad Peruničić je na prvenstvo doveo sastav bez nekoliko proverenih imena, a sa nekolicinom igrača koji su debitovali na ovakvim turnirima. Iz ove perspektive se vidi da su najave koje su obuhvatale ambicije za prolazak u glavnu fazu, bile prilično neutemeljene. Umesto da retorika bude skromnija, zasnivala se više na željama nego na uvidu u stvarne mogućnosti.

Nikada lošiji plasman na takmičenju: Srbija na osamnaestom mestu

Srbija je tako završila takmičenje možda i na nižoj polaznoj tačci nego nego što je bila po povratku sa poslednjeg šampionata Evrope. Kada je u pitanju plasman, osamnaesto mesto je najslabiji u istoriji reprezentacije, a deseta mesta iz Švedske i Španije sada izgledaju kao nedostupne visine.

Bilo je problema sa povredama, ali je pitanje koliko nedostatak jednog igrača (Nemanja Zelenović) može bude uzrok celokupne loše slike. Previše je bilo neuigranosti, grešaka na terenu i onih na klupi. Ostaje pitanje šta je čemu uzrok – da li su loše igre posledica loše sprovedenih priprema, nedostatka rada na uzrocima prethodnih neuspeha, ili, što je najmanje verovatno, nedostatka talentovanih rukometaša.

Najbolje kvote za mečeve Svetskog prvenstva za rukometaše se nalaze ovde

Prve poruke posle mečeva u Kopenhagenu su logično diplomatske i iz njih se ne može previše toga izvesti. Ono što je vidljivo je da je potrebno puno rada na svim nivoima, bez prebacivanja odgovornosti. Što je još važnije, rad mora da bude pravilno usmeren i obavljen od strane onih koji imaju viziju šta treba činiti.

No, to se sve znalo i mnogo pre nego što je Nenad Peruničić preuzeo rukovođenje A selekcijom i praktično obećao drugi krug takmičenja. Ono što bi bilo veoma loše je ako bismo i pred sledeće veliko takmičenje čuli iste stvari kao i pred Berlin, ma od koga došle.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime