Totalni fudbal na delu ili kako se Ajaks poigravao sa velikim Realom

Ajaks Real Madrid
23 Apr 1997: A portrait of ex Ajax player Johan Cruyff watching the Champions League Semi-Final second leg between Juventus and Ajax at the Stadio Della Alpi in Turin, Italy. Juventus won 4-1 on the night and 6-1 on aggregate. Mandatory Credit: Shaun Botterill /Allsport

Kada su im se po prvi put ukrstili evropski putevi, Ajaks i Real su bili manje-više u istom odnosu snaga kao i sada – Madriđani su bili najuspešniji klub na kontinentu, a klub iz Amsterdama je status najboljeg imao samo u svojoj zemlji.

U sezoni 1967/68, Španci su u tadašnjem Kupu šampiona već u prvom kolu, ali ne bez velikih poteškoća, tek posle produžetaka eliminisali poletnu ekipu Ajaksa koja je pod vođstvom Rinusa Mihelsa na klupi i Johana Krojfa na terenu, propagirala takozvani totalni fudbal i borila se za svoje mesto pod evropskim suncem. Pet godina kasnije, isto takmičenje, isti rivali, ali sasvim drugačija priča.

Pet komada u mreži Bajerna? A šta ako Ajaks ponovi incident od pre skoro četvrt veka?

Mihels je odlično obavio posao, a njegova fudbalska filozofija je pustila korenje u Amsterdamu. Ajaks je počeo u seriji da osvaja trofeje, a on je posle prvog za Ajaks u Kupu šampiona (1971), otišao u Španiju, ali u Barselonu. Na klupu holandskog velikana je došao Štefan Kovač koji je samo nastavio gde je prethodnik stao. Tim je već izgledao drugačije sa nekim novim fudbalerima (Krol, Neskens, Rep, Miren), ali je glavni, Johan Krojf, i dalje bio u sastavu.

Ajaks je sa Kovačem stigao do druge titule prvaka Evrope

U klupske vitrine je stigla nova titula šampiona Evrope (1971/72), a Ajaks je u to doba delovao nepobedivo.

Real je i dalje bio najveća sila u Španiji, ali su se trofeji u Evropi proredili. Doduše,  period bez titule kontinentalnog šampiona se kasnije odužio sve do čuvenog Mijatovićevog gola, a dva trofeja Kupa UEFA tokom osamdesetih su samo donekle ublažile gorčinu tih decenija. U doba kada je Real drugi put za protivnika dobio Kopljanike, na klupi se i dalje nalazio legendarni Miguel Munjoz. Beli su prethodne sezone postali prvaci Španije, ali su u domaćem kupu ispali u polufinalu, a u Kupu UEFA već u drugoj rundi.

Atletiko jednog, a Real šestoricu – kada je Simeone počeo da pobeđuje u Madrilenju?

Na terenu su i dalje glavnu reč vodili Piri, Amansio i Santiljana, koji je u narednim godinama bio najbolji strelac Belih. Real je doduše, nastavio sa dominacijom u svojoj zemlji, ali ekipa nije imala snage za nešto više u Evropi. 1971/72 ih je eliminisao PSV, pa su Beli svakako imali motiv da se revanširaju Holanđanima, pa makar se oni zvali i Ajaks.

Real je u Evropi gubio i od manje renomiranih protivnika

No, sledećih godina Real je trpeo poraze i od ekipa kao što su Ipsvič, Briž, a u sezoni 1974/75 iz Kupa pobednika kupova ga je izbacila Crvena zvezda.

Ajaks je bio i više nego spreman za odbranu titule, u četvrtfinalu je deklasiran Bajern, a u sledećoj rundi ge je čekao okršaj sa Madriđanima. Prvi susret je odigran u Amsterdamu, a drugi u prestonici Španije. Naravno da je i holandski šampion bio željan osvete, pogotovo Krojf koji je pamtio prethodne mečeve u kojima ih Real nije pobedio u toku devedeset minuta. Sam Krojf je tada bio strelac jedinog gola u Amsterdamu i bio je rešen da to ponovi.

Želja mu se nije obistinila, ali su Kopljanici slavili pobedu rezultatom 2:1. Strelci su bili Halshof, učesnik duela od pre pet godina i Rud Krol za Ajaks i Piri za Real. Potvrda da je Ajaks ipak bolji tim stigla je na Santjago Bernabeu, gde su gosti pobedili pogotkom Mirena u drugom poluvremenu.

Finale Kupa šampiona se te godine igralo u Beogradu na stadionu Crvene zvezde. Tridesetog maja Ajaks je savladao Juventus golom Džonija Repa i posle Reala, postao drugi tim u istoriji takmičenja koji ga je osvajao tri puta uzastopno. Beli su to ponovili prošle godine, a u međuvremenu je to učinio i Bajern, koji je samo nastavio niz Kopljanika.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime