UEFA otkriva ko su najbogatiji klubovi – milijarde u kasama, milioni na terenima i društvenim mrežama

0
(Photo by Alex Grimm/Bongarts/Getty Images)

Šta ,,drma“ evropskim fudbalom jasno je i ne tako fanatičnom pratiocu dešavanja u ovom sportu, ako bar povremeno isprati prenose nekih utakmica najjačih kontinentalnih liga, ili UEFA Lige šampiona, u kojima u jednom timu zna i imena rezervnih igrača, pa i članova stručnog štaba, dok u drugom često ne zna kako se zove čak ni najbolji fudbaler.

Jaz između bogatih klubova i onih koji to nisu je sve veći. Njihovi sastavi su često ,,duplirani“, te od onih koji ne igraju može da se sklopi tim kvaliteta bilo koje od Liga petica. Ni dešavanja u vezi sa prelascima fudbalera u periodu koji dolazi, nisu po tom pitanju ništa drugačija, pa nas očekuje pravo ,,bombardovanje“ ciframa sa velikim brojem nula.

Musa Ndžaj za brži Partizan: Dribling, vizija i potencijalni problemi

No, nule u ciframa nisu mnogobrojne samo kada su u pitanju zarade, razni prihodi i rashodi, već i nešto drugo. Društvene mreže kao proizvod modernog doba našle su svoje mesto i u sportu, pa su i one dobar pokazatelj značaja koje ima neki klub. Tako je veoma zanimljivo videti koliki broj pratioca su imali neki od prethodnih šampiona tokom 2017. godine.

Primera radi PSV je bio praćen od strane 1,21 miliona ljudi, Benfika 5,01 miliona, neprikosnoveni šampion Italije Juventus je imao 35,39 miliona, Bajern 53,33, a Barselona neverovatnih 176,32 miliona! Šampion Engleske iz 2016. godine, Lester, se ne uklapa u grupu finansijski moćnih klubova, pogotovo ne spada u isti koš sa sadašnjim prvakom Mančester Sitijem. Lisice su te godine bile praćene od strane od strane skoro devet miliona ljudi, što je bio ogroman porast u odnosu na prethodni period, a jasan je i razlog – titula.

UEFA izveštaj za 2017. ukazuje na neke zanimljive stvari

Lester je međutim, nadmašio Blaugranu (79%) po iskorišćenosti kapaciteta stadiona koji je bio preko 99%. Na tom planu je Bajern sa svih stoprocentnom popunjenošću bio nedostižan. Najmanje gledan je bio Bešiktaš (53%) na čiji je stadion koji prima 35,475 posetilaca u proseku dolazilo manje od 19 hiljada.

Poslednji izveštaj UEFA o poslovanjima evropskih klubova i liga ukazuje na ono što je bilo vidljivo, metaforički rečeno, i ,,golim okom“. U 2017. godini je preko sedam stotina prvoligaških klubova u Evropi zaradilo preko dvadeset milijardi evra (20,11 odnosno za 1,6 više nego u prethodnoj finansijskoj godini), ali da je skoro polovina sume dobit koja je otišla na adrese trideset klubova, od čega opet, najviše u Englesku. Premijerligaši su imali prihod od 5,3 miliona evra, što je daleko više od fracuske prve lige (skoro 1,60), a skoro dvostruko više od Primere (2,85).

Među njima je najviše ostvario Mančester Junajted (preko 676 miliona), koji je jedan od trinaest Premijerligaša koji se nalaze među trideset klubova sa najvišim prihodima. Najveći deo (54%) otpada na prava na televizijske prenose, a onda na prodaju mesta na dresovima za reklame. Za otkup prava prenosa je najviše ,,zacepio“ PSŽ, a spomenuti Junajted kome je predviđen pad u 2018, imao je za samo jedan milion manji prihod od Reala.

Premijer liga najizdašnija kada su u pitanju plate fudbalera

Nije teško zaključiti gde se u Evropi fudbalerima daju najviše plate. Ako se uzme u obzir da devet od dvadeset najgalantnijih klubova dolazi iz Premijer lige, 2,96 milijardi evra nije nimalo čudna cifra. Čak i kad se uzme pad funte u odnosu na evro, Engleska je ispred Španije i Nemačke po tom pitanju.

Mančester Junajted je imao najveći prihod, ali je Siti taj koji je najizdašniji prema svojim zaposlenima. Ekipa koju vodi Pep Gvardiola je takođe i najskuplji tim na starom kontinentu koji je da bi se oformio koštao preko 800 milijardi evra! Zbir je postignut dolaskom Rijada Mareza, čime je nadmašen Real  (790). Treči i četvrti na toj listi su Crveni đavoli i Čelsi.

Blekburn, Njukasl i poslednji trofeji ,,malih“ klubova u Engleskoj

Ovakva situacija se neće značajnije promeniti ni posle najnovijeg prelaznog roka. Nove skupocene zvezde znače skuplja tv prava, skuplje dresove za reklame i više pratioca na društvenim mrežama. Manji klubovi će osetiti još veći pritisak i potrebu za pronalaženjem drugačijih načina za opstajanjem. Razlika u kvalitetu će verovatno rasti sa porastom količine novca koji zarađuju, ali i troše najveći evropski klubovi.

Tamo gde su stadioni puni sada, verovatno će biti puni i u narednom periodu, a tamo gde nisu, tribine neće biti poluprazne samo prilikom dolaska istih nekom igrom slučaja.

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime