Utakmica veka – Astečko čudo za sva vremena

Italija

Engleska je nesumnjivo kolevka fudbala. Iz Šefilda je potekao sport koji će obuzeti planetu kao nijedan drugi i stoga ne iznenađuje da Englezi sebe smatraju donekle „bogom danima“. Tada deo velikog carstva u kojem se nikad nije smrkavalo, Englezima nije manjkalo ponosa.

Taj njihov neopravdani osećaj superiornosti se osećao i u fudbalu, decenijama nakon što je carstvo prestalo da postoji. Stoga i ne čudi što britanska javnost smatra da je fudbalska utakmica veka odigrana 25. novembra 1953. godine. Engleska je tada doživela prvi poraz na svom tlu od timova izvan britansko-irskih ostrva.

Iako je taj trijumf Mađarske od 6:3 simbolično bio vrlo važan za tamošnji fudbal i nagovestio da Gordi Albion i nije sila kakvom su se proklamovali decenijama unazad, a ispostaviće se i decenijama kasnije. Ne, prava utakmica veka odigrana je skoro punih 17 godina kasnije, tokom jednog letnjeg popodneva u Centralnoj Americi.

Dva puta do polufinala

Sandro Macola i Đani Rivera

Bio je to meč polufinala Svetskog prvenstva 1970. u Meksiku. Samim tim, ovaj meč je nadmašio svu simboličnost koju je nosio prijateljski susret Engleza i Mađara na Vembliju. Od polufinala Svetskog prvenstva postoji samo jedan veći meč, a kada se na njemu dogodi ono što se dogodilo u jednom od većih evropskih rivalstava, onda je jasno zašto je baš taj susret dobio epitet utakmice veka.

Italija je na tom Mundijalu igrala u skladu sa reputacijom koja je danas prati. U grupnoj fazi su savladali samo Švedsku sa 1:0, da bi protiv Urugvaja i Izraela oba puta remizirali bez golova. No, i uprkos tome, Azuri su uspeli da završe prvi u grupi i u četvrtfinalu savladaju domaći Meksiko sa ubedljivih 4:1.

MUNDIJAL 50: VESELE SEDAMDESETE

Tu ekipu je predvodio ubojiti Luiđi Riva, uz pomoć Roberta Boninsenjija i kapitena Đakinta Faketija. Na drugoj strani, Zapadna Nemačka je bila brutalno efikasna. Savladani su Maroko, Sovjetski Savez i Peru uz gol-razliku 10:4, da bi posle produžetaka u četvrtfinalu pao tadašnji svetski šampion Engleska.

I onda je na red došlo famozno polufinale. Feručo Valkaređi je izveo Azure u formaciji 4-3-3, sa Domenginijem, Boninsenjom i Riverom u napadu i Mariom Bertinijem na sredini. Helmut Šeno kojem smo naširoko pisali takođe u rubrici Mundijal 50 – odabrao je 4-2-4 sa Uveom Zelerom i Gerdom Milerom u samom špicu. Njih je potpomagao Jirgen Grabovski sa desnog krila, a iz dubine je to činio budući Kajzer, Franc Bekenbauer.

Rani gol i nezanimljiv meč

Gerd Miler, Franc Bekenbauer i Helmut Šen

Meč se igrao na stadionu Asteka, jedinom koji je ugostio dva finala Mundijala, a ubrzo nakon njegovog početka viđen je prvi gol. Upravo je pomenuti Boninsenja primio loptu na oko 40 metara od gola Sepa Majera, povukao je desetak metara unapred i potom pokušao da odigra dupli pas sa Domenginijem.

Lopta se izodbijala i od njegovog saigrača i od nekoliko igrača Zapadne Nemačke, da bi ponovo stigla do njega. Raspalio je levicom po lopti, a ona odlazi iza leđa Majera odbivši se od stativu. Osmi minut i već je bilo 1:0.

I danas, kada god neki tim postigne gol u ranoj fazi meča, velika većina navijača očekuje otvoren meč sa mnogo golova. To nije bio slučaj u ovom susretu. Nemci su pokušavali da dođu do izjednačenja, ali je Italija bila tvrd protivnik.

MUNDIJAL 50: ARGENTINA ’78 – POLITIČKA BORBA PRED OČIMA SVETA

Gerd Miler je imao najbolju šansu kada je posle centaršuta sa leve strane glavom uputio udarac ka golu Italijana, ali je Enriko Albertosi brzo reagovao i odbranio udarac koji bi otišao u samo rašlje. Miler je mogao samo da čupa kosu.

Igralo se već drugo poluvreme, ali i dalje nije bilo viđeno ništa naročito vredno pomena. Nemci su pokušavali, Italijani su bili odlučni i čvrsti u svojim namerama da odbrane gol. Vreme je proticalo u slabijem ritmu meča, a na semaforu je i dalje stajalo 1:0. Igrao se 90. minut kada je sve izgledalo kao dosadan susret iz kojeg će se Italijani provući uz pomoć lepog pogotka na samom startu meča.

Na kraju smo dobili najluđi susret u istoriji Mundijala. Meč koji će se skoro 50 godina kasnije prepričavati sa istom nevericom koja se mogla videti na licima prisutnih. Oko 102 hiljade srećnika bilo je tog popodneva na stadionu Asteka, prisustvujući istoriji. Istoriji koja će zaslužiti svečanu plaketu ispred stadiona, u znak sećanja na ovaj susret.

Nemačka žilavost i neponovljivi produžeci

Luiđi Riva

Sve se promenilo upravo u 90. minutu meča kada su Nemci učinili ono što Nemci čine – postigli su gol i spasili se. Kao nebrojeno puta pre i posle tog meča, Panceri su izbegli poraz kada su već bili na kolenima. Isto kao u finalima 1954. protiv Mađarske ili na Mundijalu koji će uslediti, 1974. kada su lepršave Holanđane svi videli sa peharom u svom vlasništvu.

Ponovo je to bio centaršut sa leve strane, a Karl Hajnc Šnelinger, inače levi bek, neočekivano se našao sam na petercu i desnom nogom uspeo da dovoljno promeni smer lopte i smesti je u mrežu, iza leđa italijanskog golmana. To je to – 1:1, produžeci i Italijani će biti slomljeni!

Osim što nisu bili. Ironično, posle 90 minuta meča, utakmica je tek tada mogla da počne. Ta dva produžetka videla su možda i najveći haos koji fudbal može da proizvede na terenu. Fabricio Poleti je ušao u igru na startu prvog produžetka, a već u 94. minutu je napravio katastrofalnu grešku.

MUNDIJAL 50: SRAMOTA IZ HIHONA 1982.

Korner sa desne strane je stigao do Zelera koji glavom vraća loptu u srce šesnaesterca, Poleti je neodlučan i Miler u stilu pravog predatora uspeva da proturi nogu i pošalje je u gol. Potpuni preokret i Italija je u rasulu.

Sreća po njih da je to rasulo trajalo samo četiri minuta. Već u 98. minutu posle jedne bezopasne lopte iz dubine, Zigmund Held pravi sličnu grešku kao i Poleti, da bi to iskoristio Burgnič da zakuca loptu iza leđa Majera!

Adrenalin je počeo da se luči u telima više od sto hiljada ljudi i gotovo da niko nije sedeo. Tenzija postajala sve veća, a u 104. minutu Điđi Riva upotpunjuje drugi potpuni preokret – primio je loptu na grudi na ivici šesnaesterca, jednim driblingom se oslobodio svog čuvara da bi potom levicom precizno šutirao u dalji donji ugao. Italija ponovo vodi!

To je sada moralo biti to. Ostao je još jedan produžetak i Azuri bi morali da smire strasti i privedu meč kraju. Nemci nisu dali svoj pristanak na tako nešto, da bi Gerd Miler ponovo bio strelac, u 110. minutu. Rezultat je bio 3:3, ali ni on nije dugo potrajao.

HOĆE LI NEMCI KAO 1970. DO POLUFINALA, ILI MOGU I NEKI KORAK DALJE?

Tačku na sveopšte ludilo stavio je Đani Rivera samo minut kasnije. Italijani su krenuli sa centra, lepo su kombinovali po levoj strani, da bi Boninsenja povratnom loptom pronašao Riveru na penalu, a ovaj postavio konačan rezultat. Sedmi gol na meču i čak peti u produžecima.

Italijani su se tako ipak provukli, i pored toga što su u 20 minuta primili tri gola u meču kakav je polufinale Mundijala. Stigli su do završnog susreta, ali nisu imali snage za još jedno astečko čudo. Brazil ih je počistio sa 4:1, ali su Azuri već bili u istoriji.

Odigrali su najsuludiji meč u istoriji Svetskog prvenstva.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime