Vimbldon i njegova tradicija: Šta je samo fama i zašto je do taj brejka moralo da dođe

Vimbldon
(Photo by Michael Steele/Getty Images)

Kada smo pre nekoliko dana pisali o tome da Vimbldon svojom odlukom da uvede taj brejk i u peti set, ukida mnogosatne i višednevne teniske maratone, podrazumevalo se da se Ol Ingland klub smatra mestom gde se tradicija najdublje ukorenila od sva četiri najveća turnira.

Sa objavom da se na razliku u gemovima više neće igrati posle rezultata 12:12, Vimbldon je osim ,,narušavanja“ tradicionalnosti, zapravo zaštitio tenisere od od mečeva tipa Izner – Mau ili Anderson – Izner. Sudeći po izgledu Andersona koji je posle letošnje pobede nad Iznerom zbog iscrpljenosti ličio na sve drugo, samo ne na pobednika, u tim mečevima je uživala samo publika usput trošeći jagode, šlag i šampanjac.

Onima na terenu su se uglavnom priviđale ležaljke u mrtvoj tišini plaže nekakvog pustog ostrva, dok su im ruke i noge poprimile osobine mehaničkih udova.

I to se dešava – Vimbldon menja pravila

Ovakva odluka je možda trebalo da bude donešena i ranije, no bolje ikad, nego nikad. Vimbldon je bez obzira na svu svoju okoštalost, ipak pokazao spremnost da menja stvari koje ima smisla menjati. Inače, na ovom turniru su nekoliko godina posle svih ostalih, bele loptice zamenjene žutima kakve danas gledamo u upotrebi.

Ol Ingland klub je smatrao da može da napravi određeni kompromis, te da ne sreže peti set na taj brejk odmah posle 6:6. To je verovatno u redu, mada je ispravno postaviti i pitanje da li onaj teniser koji je pobedio sa 13:12 ima dovoljno snage da i sledeći meč odigra na zahtevnom nivou. U poređenju sa Andersonom koji je lako izgubio finale od Đokovića, a pogotovo sa Iznerom koji je kraj čuvenog okršaja sa Mauom dočekao raspalih tabana posle čega se mesecima oporavljao, odgovor je pozitivan.

Ni Vimbldon nije sasvim imun na evoluciju

Ako se stvar poredi sa Otvorenim prvenstvom SAD, onda je nešto manje pozitivan, ali ono što je važno je da je Vimbldon napravi iskorak, što ostavlja prostor da se i u budućnosti menjaju stvari koje više nisu dobre.

Tu dolazimo i do nečega što nam ukazuje da Vimbldon nije toliko otporan na promene kao što izgleda. Tradicionalnost ovog turnira je u nekim slučajevima više fama. Retkim slučajevima doduše, ali ipak fama. Primera radi, tokom sedamdesetih se taj brejk u setovima koji nisu poslednji, igrao posle rezultata 8:8. Onda je promenjeno na 6:6. Muško finale se igralo u subbotu, a žensko u petak sve do 1982. godine, kada je pomereno za dan. Takođe, nije bilo krova do 2009, pa ga sada ima.

Vimbldon 2018 – ko su pobednici, a ko gubitnici

Nagrade u obe konkurencije su bile različite, a danas su podjednake. Dakle, i ovaj Grend slem je podložan nečemu što bi se moglo nazvati evolucija. Možda ne na isti način i istom brzinom kao ostala tri velika turnira, ali, promene se svakako dešavaju.

Kada se dogode na najtradicionalnijem mestu, jer Ol Ingland klub to jeste i verovatno će uvek i biti, (što zapravo uopšte i nije loše jer toliko je mnogo stvari koje upravo tradicionalnost čini lepim i obogaćujućim za turnir), to je onda najprimetniji signal da se i sam tenis pomerio ka novoj fazi.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime