Vitas Gerulaitis – prvi teniser koji to nije bio!

Često se u medijima može pročitati kako Fabio Fonjini, Gael Monfils, Ernest Gulbis ili Nik Kirjos nisu obični teniseri. Njihovo ponašanje na terenu ali i van njega se ne uklapa u standarde kojima taj sport teži.

Često se u medijima može pročitati kako Fabio Fonjini, Gael Monfils, Ernest Gulbis ili Nik Kirjos nisu obični teniseri. Njihovo ponašanje na terenu ali i van njega se ne uklapa u standarde kojima taj sport teži. Vitas je, na neki način, bio prethodnica današnjih ’’loših momaka’’.

Karijere im ne možemo uporediti jer je Vitas bio mnogo uspešniji. Kirjos će možda u budućnosti imati šansu da ga nadmaši, mada je teško poverovati da će čoveku sa takvim razmišljanjem to poći za rukom. Gerulaitis je izgubio u dva Gren Slem finala ali je jedno uspeo da pobedi. Svoj jedini veliki trofej je podigao u Australiji, 1977. godine. Vrhunac njegove karijere je bio u zlatnoj eri svetskog tenisa, kada su pored njega konkurenti za najveće trofeje bili Bjorg, MekInro i Konors.

U takvoj konkurenciji, Vitas je uspeo da stigne čak do treće pozicije na ATP listi. Tokom karijere je osvojio 26 singl i 8 dubl turnira. Ali, njegovo tenisko umeće nije ono što ga je činilo posebnim.

Pogledaj tenisku ponudu i kladi se odmah!

Izlazio je u Studio 54, ostajao do ranih jutarnjih sati, posedovao Lambordžini i Rols Rojs, družio se sa dosta starijim umetnikom Endijem Vorholom, uzimao, kao da je to najnormalnija stvar na svetu, brojeve telefona najlepšim ženama tog doba… Vitas je bio plejboj, zavodnik, šmeker i šarmer, kada je to bilo moguće samo holivudskim glumcima i ponekom muzičaru impresivne karijere. Otvorio je potpuno novi svet sportistima, otvorio im je velika vrata šou biznisa i javne scene. Bio je pionir u svom poslu, iako je bio vrhunski teniser.

Deda mu je bio visoki činovnik policije, otac je radio u ministarstvu obrazovanja. Vitasovi su, naravno, Litvanci, ali on nikada nije posetio tu zemlju. Rođen je, živeo i umro kao Amerikanac. Američki san svojih roditelja je ispunio u potpunosti a danas u Litvaniji postoje ulica i teniski centar koji nose njegovo ime.

Uživao je u životu, ženama koje su ga pratile, alkoholu i drogi kojih je tih njujorških noći bilo u ogromnim količinama. Nije dozvoljavao da ga išta od toga ometa u karijeri. Jasno je znao kada će biti pijan a kada će osam sati dnevno trenirati da bi postigao ciljeve koje zacrtao.

Osvojio je i titulu u dublu na Vimbldonu ali je generalni utisak da je tenisu dao premalo. Nije bio najtalentovaniji čovek na svetu, to je tačno, ali je mogao više! Pojavio se u Rimu, 1994. godine, kao trener Pita Samprasa. Saradnja je trajala samo tokom tog jednog turnira, jer je Pit imao stalnog trenera koji je bio na godišnjem. Pobedom nad Bekerom, Sampras je osvojio Rim te sezone.

Koji od igrača velike četvorke prvi postaje penzioner?

Iste godine je preminuo Vitas. Litvanski lav, kako su ga zvali tokom karijere, ostao je u tenisu i u godinama nakon igračke karijere. Bio je tv komentator teniskih mečeva i ostao je veoma blizak sa igračima. Često se pojavljivao na revijalnim mečevima, humanitarnim događajima ali i prijateljskim susretima sa bivšim rivalima na terenu. Svet je napustio kao mlad, u 40. godini. Iznenada.

Otišao je da prespava kod prijatelja, pred koktel na kom je trebalo da bude jedan od gostiju. Iz tog sna se nikada nije probudio. Uzrok smrti – trovanje ugljen monoksidom. Pogrešno nameštene instalacije, kvar i odlazak prvog teniskog bonvivana. Čoveka koji je bio toliko ispred svog vremena da bi i danas punio novinske stupce.

Nema drugog načina za završetak ovog teksta od rečenice kojom je ušao u legendu. U Medison Skver Gardenu je, 1980. godine, pobedio Džimija Konorsa nakon 16 uzastopnih poraza od istog rivala. Na pitanje kako se oseća nakon tog meča i da li mu je pao kamen sa srca odgovorio je sa: ’’Neka ovo bude poruka za svakoga! Niko ne može savladati Vitasa Gerulaitisa 17 puta za redom!’’.

Dame i gospodo, Vitas Gerulaitis, Litvanski lav, da se više ne oduševljavamo Nikom Kirjosom.