Žil Rime – Čovek čije snove živimo

Žil Rime
FRANKFURT AM MAIN, GERMANY - DECEMBER 10: The Jules Rimet trophy is seen in the lobby of the DFB headquarters during the DFB Federal Court trial against Hannover 96 and Dynamo Dresden on December 10, 2012 in Frankfurt am Main, Germany. (Photo by Alex Grimm/Bongarts/Getty Images)

Dvadeseti vek je bio vek velikih izazova i događaja. Bio je i vek velikih ljudi. Šarl de Gol je u Francuskoj bio deo Pokreta otpora protiv nacističke Nemačke, a kasnije i prvi predsednik Pete republike. Alber Kami se kao filozof i pisac dotakao mnogih pitanja vezanih za ljudsku prirodu, dok je Marsel Prust ostavio značajan trag u evropskoj književnosti 20. veka.

Ipak, nijedan Francuz prošlog stoleća nije ostavio trag kao jedan čovek rođen u Teleu, malom mestu u istočnoj Francuskoj. Nijedan Francuz nije dotakao toliko ljudi i ostavio toliki trag u njihovim srcima kao što je to učinio on.

Njegovo ime bilo je Žil Rime. Upravo je on bio taj koji je svojim delanjem ostvario nemerljiv uticaj na živote ljudi širom sveta. On je bio taj koji je fudbal učinio globalnim sportom i proširio ga do svakog ćoška planete.

Osnivač najstarijeg francuskog fudbalskog kluba

Ovaj sin trgovca se sa 11 godina iz provincije preselio u Pariz. Tamo će odrastati u velikom gradu, okružen sanjarenjima i grandioznim idejama kakve takav grad nosi. Nakon što odraste postaće advokat, ali fudbal će uvek biti prva reč koja će ga najbolje opisivati.

Imao je samo 24 godine kada je 1897. godine osnovao fudbalski klub Red Star, tog imenjaka beogradskih crveno-belih, koji svoj život nastavlja da živi i 120 godina od svog osnivanja. Već 1904. godine, Rime učestvuje u osnivanju svetske fudbalske organizacije „Fédération Internationale de Football Association“FIFA.

KLAUDIO KANIĐA: SIN VETRA, HEROJ I „EL PIBEOV“ PARTNER ZA POSLEDNJI PLES

Međutim, Rime je bio posve drugačiji čovek. Dolazio je iz siromašne pozadine i sam je bio zaslužan za svoje velike uspehe. Nije bio aristokrata kao Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara.

ROME, ITALY – OCTOBER 12: The Jules Rimet Trophy is displayed during the Italian Football Federation trophies exhibition at the „Aldo Fabrizi“ cultural center on October 12, 2015 in Rome, Italy. (Photo by Paolo Bruno/Getty Images)

Njegov unuk Iv Rime, opisao ga je pre više od deset godina kao „humanistu i idealistu“. Verovao je da sport može da ujedini svet i da bi sport zapravo bio demokratičan, on mora da postane profesionalan. To se kosilo sa tadašnjim stavovima Olimpijskih igara, ali Rimeova posebnost se ogledala u nečemu drugom.

On nikada nije igrao fudbal. Nikada nije pokazivao zaljubljenost u fudbal i njegov unuk Iv je to potvrdio. „Sećam se da me je kao malog držao na kolenu i pričao bi mi o poeziji, muzici, knjigama, nauci. Nikada mi nije govorio o fudbalu niti o svojim dostignućima unutar FIFA“.

Kako je onda takav čovek uspeo da bude začetnik nečega što danas zovemo Svetsko prvenstvo? Te dve reči, izolovane od drugih, jasno ukazuju na koje se Svetsko prvenstvo misli. Nije potrebno reći da se radi o fudbalu.

Uvideo je veličinu fudbala

Daleko najveće zasluge za to idu upravo Žilu Rimeu. Nakon što je fudbal postao deo olimpijskog turnira, kao mesto gde su se okupljale amaterske reprezentacije, i nakon što je Prvi svetski rat napokon bio okončan, Rime je mogao da se posveti svom velikom snu.

Već 1921. godine postaje predsednik FIFA, treći u istoriji te organizacije. Sedam godina kasnije, uvidevši da fudbal zaslužuje svoje zasebno, globalno nadmetanje, odlučio se da pokrene priču o Svetskom prvenstvu.

MUNDIJAL 50: ONI NIKADA NISU VIDELI SVETSKO PRVENSTVO

Urugvaj se javio, spreman da bude prvi domaćin i plati sve troškove reprezentacija i Rimeov san je sve više postajao opipljiv. Nakon što je 13 reprezentacija učestvovalo na turniru u Montevideu i Urugvaj postao prvi tim koji se mogao nazvati svetskim šampionom, fudbal nije prestajao sa napretkom.

Mundijal je postajao sve globalniji, veći i važniji. Trofej za koji bi se čitav fudbalski svet borio tokom svake četiri godine bio je nazvan u njegovo ime. Upravo će trofej Žila Rimea nekoliko puta nestajati i bivati iznova pronalažen, da bi 1970. bio poslednji put osvojen. Brazil je tada postao prvak sveta po treći put i Rimeova želja od 40 godina ranije bila je ispunjena – tim sa tri titule dobio bi trofej zauvek.

Žil Rime je promenio fudbal zauvek

Rimeove zasluge za razvoj fudbala do danas ostaju nemerljive. Bilo je velikih izazova – od 1934. i turnira koje su mnogi nazivali fašističkim Mundijalom, usled njegovog održavanja u Musolinijevoj Italiji.

Četiri godine kasnije u Francuskoj bili su zabeleženi nacistički pozdravi od strane nemačke i još nekoliko selekcija, a ni Austrija nije učestvovala na tom turniru, zbog njenog anektiranja Hitlerovoj Nemačkoj pred početak takmičenja.

Bilo je tu i „durenja“ Engleza sve do 1950. godine i njihove odluke da napokon priznaju Svetsko prvenstvo kao relevantno takmičenje. Međutim, Rime je uspeo da od FIFA napravi veliku organizaciju koja je tokom 33 godine njegovog vođstva prešla put od šačice nacionalnih saveza do čak 85, koliko je ih bilo 1954. godine.

Žil Rime je čitav svoj život želeo da svet ujedini kroz sport čiju je lepotu i važnost prepoznao, iako je nije romantičarski isticao na svakom koraku.

Danas postoji oko 300 miliona registrovanih fudbalera. Čitava milijarda ljudi gledala je finale Svetskog prvenstva 2014. godine. Zvuči otrcano, ali fudbal je uistinu postao najvažnija (sporedna) stvar na svetu.

Žil Rime je svoje snove ostvario. Mi ih danas živimo.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime